Умрли прије или послије догађаја у Сребреници сахрањени заједно у истој масовној гробници
Такав примјер су гробнице "Бљечева 1" са тијелима из ратних догађаја из 1992. године и "Залазје 1" у којем су се поред муслиманских жртава из 1995. године налазиле и српске жртве из 1992. године, наводи се у извјештају Комисије.
Неколико секундарних гробница, као што су оне на Чанчарском путу или у Зеленом Јадру, садрже дијелове тијела који су директно повезани са површинским остацима из Побуђа код Братунца или из подручја Баљковице, што указује на то да они нису били пресељени из примарних гробница, већ да су те особе највјероватније страдале током пробоја.
Комисија је указала на чињеницу да неки посмртни остаци имају јединствене ДНК профиле који уопште нису у вези са несталим особама из Сребренице. Са друге стране, посмртни остаци готово 1.000 жртава са листе несталих из Сребренице никада нису пронађени.
- Све ово отвара многа питања у вези са бројем погубљених људи у масовним стријељањима, бројем погинулих у борбама и бројем умрлих у другим контекстима у љето 1995. године и прије тог времена - наводи се у Извјештају.
Једна од важних категорија жртава из догађаја у Сребреници током јула 1995. године повезана је са низом засједа и оружаних борби током војног пробоја муслимана.
Више од 10.000 људи било је у колони која се састојала дијелом од чланова активног и резервног састава 28. дивизије такозване Армије Републике БиХ који су напустили Сребреницу и намјеравали да стигну до Тузле.
Многобројни документи описују дјеловање снага Војске Републике Српске које су покушале да спријече муслиманске оружане снаге да стигну до Тузле.
У неким документима наводе се губици ВРС уз многе исказе очевидаца о ефектима гранатирања колоне и посљедичној смрти припадника 28. дивизије током пробоја.
Комисија наводи и да да суштински одговор на питање колико је људи убијено током борбе још није познат.
Постоји неколико форензичких индикација о везама између смрти тих људи и површинских налаза случајева који су касније откривени на истом подручју.
Значајан је број појединаца који су нестали "у шуми" на мјестима кроз која су пролазиле трупе муслимана /Буљим, Бокчин Поток, Кравица, Мратинци, Каменица, Удрч, Снагово, Баљковица и друга, што укључује и подручја заиста "у шуми"/.
- Не мора нужно да значи да је мјесто нестанка уједно и мјесто на којем је особа страдала, међутим податак да је 3.000 људи нестало у близини борбених линија подстакао нас је да спроведемо просторне анализе, почев од једноставног мапирања откривених површинских случајева као основе, а затим додавањем још једног слоја географски реконструисане руте, односно тока пробоја 28. дивизије - наводи се у извјештају.
Ово пружа просторни образац који показује да је већина површинских налаза откривена у директној линији пробоја или у његовој близини.
Информације о узроку смрти у патолошким извештајима донекле су ограничене због распаднутости меких ткива прије обдукције, па стога нису увијек биле корисне у покушајима да се направи разлика између борбеног и неборбеног статуса страдалих као и да се разабере начин или посебне околности страдања, чак и када постоје докази о повредама задобијем од ватреног оружја.
У Извјештају се наводи да није неразумно претпоставити да присуство гелера или експлозивних повреда указује на то да је одређен број појединаца погинуо у борби.
Анализа узрока смрти наведена у бази података која је 2015. године настала у склопу Идентификацијског пројекта "Подриње", а садржи евиденцију 5.450 идентификованих појединаца, показала је да је у 301 случају рана од експлозивног оружја наведена као могући узрок смрти.
Највећа концентрација особа са експлозивним ранама утврђена је у секундарним гробницама дуж пута ка Чанчарима од зворничке Каменице до Чанчара 122, у Липљу 29 појединаца.
Те гробнице, заједно са локалитетима са површинским остацима 57 појединаца, прате просторни образац линије пробоја и зона борбених дејстава, што сугерише да су ти појединци погинули у борбеној ситуацији.
Анализа стања очуваности и комплетности скелетних остатака у секундарним гробницама показала је да неке секундарне гробнице имају необично висок ниво тјелесне дезартикулације и разбацаности дијелова тијела.
Будући да су све гробнице имале сличне особине и начин настајања локација и вријеме настанка, употреба тешке механизације за копање, пљачкање и премјештање тела, сличне археолошке методе ископавања очекиван је и уједначен ниво фрагментације тијела.
Ниво фрагментације тјелесних остатака изражен као квантитативни однос између комплетних или скоро комплетних тијела и неповезаних дијелова тијела показао је да постоје значајне разлике међу гробницама.
Упадљиво је да се помијешане кости на локацијама са највећом фрагментацијом и разбацаношћу остатака налазе углавном у Липљу, Чанчарима и Зеленом Јадру. Баш у тим гробницама могле су се наћи особе које су погинуле у борбеним дејствима од тешког наоружања.
Степен дезартикулације у овим гробницама не одговара типичној дезартикулацији насталој усљед машинског премјештања остатака у секундарне гробнице, закључује се у извјештају Комисије.
Извјештај Независне међународне комисијње за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године ове седмице јавно је објављен на сајту Комисије и Републичкиог центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.