Новић: Инцков закон је неспроводив
Новић је рекао да свако разуман може констатовати да Инцково наметање закона не може довести до било каквог корака напријед у помирењу.
- То ће довести до даљег раздора у овој земљи и унутар народа у БиХ - рекао је Новић.
Према његовим ријечима, у БиХ су око кључних питања дијаметрално супротни ставови - о начину избора чланова Предсједништва БиХ, Дома народа, конституисања власти у БиХ.
- Потпуно различите аршине има и међународна заједница која толерише многе ствари у ФБиХ, док је Српска константно на удару. Завршиће се и овај изборни циклус, а у ФБиХ се неће формирати власт. Ако имамо у виду и све игре око Дома народа у ФБиХ и "српске представнике" у том дому, сувишно је било шта коментарисати - рекао је Новић.
Шмит изабран мимо процедуре
На питање шта очекује од новог високог представника Кристијана Шмита с обзиром на чињеницу да Савјет безбједности није подржао резолуцију Русије и Кине, Новић је рекао да, ако би се догодило да он уравнотежено гледа на питања из прошлости у БиХ и равномјерно посматра Србе, Хрвате и Бошњаке, могли би се очекивати разговори и неки помак напријед, а у противном доћи ће до још дубљег раздора.
Новић је навео да је процедура избора високог представника неспорно прекршена и да је очигледно да се у БиХ показује моћ међународне заједнице и да је за њу ирелевантно да ли се поштују или не поштују процедурална правила.
Упитан да ли након Инцковог потеза може доћи до блокаде институција на нивоу БиХ, Новић је подсјетио да је таквих случајева било у прошлости када су предсједавајући Савјета министара и Савјета министара у цијелости дали оставке, а било је и блокаде парламента БиХ.
- Како ће се ова ситуација расплести - видјећемо - рекао је Новић.
Насељавање миграната
Новић је истакао да у БиХ један број политичара води приземну политику када је ријеч о мигрантима и да је то неспорно политика да се један број миграната трајно насели у БиХ, и то на одређеним подручјима.
- То ће се видјети за неколико година када мигранти буду пријављени и за пребивалиште и за гласање и све друго. Стратешки шта ће то значити, сада не бих давао коначну оцјену - истакао је Новић.
ОБА без икакве контроле
Новић је рекао да би било најпоштеније и најкоректније распустити Заједничку комисију за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције јер она више не може да уради ништа.
- Та комисија је бесмислена с обзиром на различите ставове у њој. Дошло је вријеме да се јавно каже да ОБА у БиХ као нигдје у свијету, нигдје у окружењу, нигдје у Европи, ослобођена било какве контроле и надзора. Кад су ствари такве, а јесу, онда је потпуно отворен пут да се може радити све оно што неко из политичких структура жели, а који су већ снажно инфилтрирани и у ту агенцију - закључио је Новић.
Новић напоменуо да не жели да спекулише да ли на простору БиХ постоје и неке параобавјештајне структуре, али је рекао да има јасних назнака да се појединци баве различитим стварима.
- То је потпуно јасно - истакао је Новић.
Врућ кромпир Интерресорној радној групи
Новић, који је и замјеник предсједавајућег Интерресорне радне групе за измјене изборног законодавства у БиХ, рекао је да у БиХ није било политичке воље да дође до измјена Изборног закона о кључним питањима.
- Кључна питања су избор чланова Предсједништва БиХ, избор Дома народа у ФБиХ и још нека питања. Када о томе политичари највишег ранга у ФБиХ нису могли да дођу до рјешења заједно са представницима међународне заједнице - Европске комисије, неким амбасадорима, онда су, да би спасили образ, формирали ову радну групу и све им увалили као врућ кромпир. Ни већег политичког залогаја у Изборном закону ни мањег нивоа одлучивања о тако крупним питањима, није могуће наћи. Недопустиво је да без потпуно јасног политичког става Изборни закон залута у Интерресорну радну групу - оцијенио је Новић.
Он је додао да ту радну групу чине представници политичких партија из оба дома Парламентарне скупштине БиХ и да нису независни.
- Све мање сам оптимиста, поготово након посљедње сједнице на којој су се чуле тешке ријечи међу неким члановима Радне групе, што ме је додатно обесхрабрило. То је јасан доказ да у БиХ нема дијалога. Када је ријеч о заједничким институцијама, нема отвореног дијалога, нема рјешавања ни политичких нити економских питања. Не жели се разговарати ни о путу којим БиХ треба да иде - напоменуо је Новић.
Кључ рјешења је, сматра он, разговор у оквиру Дејтонског споразума о томе какву БиХ треба градити.
- Очекивао сам и од Европске комисије да ће здушно подржати идеју да се за истим столом нађу представници странака из Републике Српске и из ФБиХ – и хрватског и бошњачког и других народа, да отворе дијалог којим би се могло доћи до договора и око измјена Устава БиХ и измјена Изборног закона. Овако, наметањем било чега, не може се доћи до рјешења - рекао је Новић.