Извјештај: Од 4.000 до 5.000 Бошњака страдало у борбама
Комисија је оцијенила да се важан аспект за разумијевање догађаја у колони током пробоја са подручја под контролом Војске Републике односи на самоубистава, убистава других учесника у колони, као и на припаднике 28. дивизије тзв. Армије РБиХ који су страдали у међусобним обрачунима са другим учесницима у колони.
Комисија је истраживањем дошла до сазнања, на основу свједочења учесника у пробоју о двије шире локације на рути пробоја гдје су се наведени догађаји десили.
У извјештају Комисије се наводи да је прва локација прије путне комуникације Нова Касаба - Коњевић Поље. Свједоци говоре о масовној паници која је настала на подручју Каменице, Сандића, Побуђа и Ђугума усљед жестоког артиљеријског напада Војске Републике Српске у вечерњим часовима 12. јула 1995. године. Артиљеријски напад на подручју у коме се налазио велики број учесника у колони изазвао је колективну панику, страх и неконтролисано понашање.
КУЛМИНИРАЛО МЕЂУСОБНИМ ОБРАЧУНИМА
Очевици говоре о самоубиствима, убиствима других учесника у колони ручним бомбама и ватреним оружјем, а да усљед настале хаотичне ситуације одређени број учесника у колони одлучује да се преда српским снагама које су биле стациониране дуж путне комуникације. У тим околностима долази до подјеле између оних који желе да се предају и оних који су се томе изричито противили.
У извјештају се наглашава да је то кулминирало међусобним обрачунима, од којих су се највећи десили у подручју Бокчиног Потока у близини села Сандићи и на подручју Ђугума, непосредно прије преласка преко путне комуникације Нова Касаба-Коњевић Поље.
- На тим локацијама одређени број учесника у колони се предао српским снагама које су их превезле као ратне зробљенике на фудбалско игралиште у Новој Касаби. То се дешавало 13. јула 1995. Док су се групе предавале, у шуми иза пута, чуле су се детонације и пуцање из аутоматског оружја. Борбе су се водиле између припадника 28. дивизије тзв. Армије РБиХ - наводи се у извјештају.
Комисија је утврдила и да је наредна локација на којој су се дешавала масовна самоубиства и убиства других учесника у колони подручје послије путне комуникације Нова Касаба-Коњевић Поље.
Прецизније, локације о којима се овдје ради су подучја Крижевачких њива, Баљковице и Пандурице, која се налазе у близини линија разграничења, односно линије пробоја. Интензивне борбе су се водиле у вечерњим часовима и током ноћи 15. на 16. јул 1995. године.
- У тим околностима долази до неконтролисаног понашања припадника 28. дивизије тзв. Армије РБиХ, што је резултирало бројним самоубиствима и убиствима других учесника у колони. Полазећи од изјава свједока, процјењујемо да је неколико стотина особа страдало извршавајући самоубиства, од руке других учесника у колони и у међусобним борбама дуж читаве линије пробоја - наглашава се у извјештају.
РЕФЕРЕНТНИ ВРЕМЕНСКИ ОКВИР ОД 11. ДО 19. ЈУЛА
У вези са реконструкцијом догађаја, наводе у Комисији, кључна питања на која треба дати одговоре јесте колико је припадника тзв. Армије РБиХ заробљено и на којим локацијама. Наредно круцијално питање односи се на број ратних заробљеника који су убијени у масовним стрељањима.
Та два питања уско су повезана, јер одговор на друго питање зависи од првог. Заробљени учесници колоне су касније стријељани, а око двије стотине њих су размијењени.
- Да би добили одговоре на та питања морамо поћи од раније утврђених чињеница о приближном броју људи који су кренули у пробој. Демографском анализом и на основу изјава свједока утврдили смо да тај број износи око 12.500 људи. Примарно питање се односи на број страдалих у јулу 1995. године - пише у извјештају.
Као референтни временски оквир узет је у обзир критични период од 11. до 19. јула 1995. године, а утврђивање времена страдања је од кључног значаја. У Комисији наводе да су као валидан извор за ову анализу користили списак несталих особа Међународне комисије за нестала лица /ИЦМП/ а у вези са дешавањима у јулу 1995. године, којег Хашки трибунал користи као званичан списак страдалих Бошњака који су живјели на подручју енклаве Сребреница.
Према том списку, истиче се у извјештају, укупан број несталих/страдалих је 7.692. На том списку се налазе имена несталих/страдалих прије, током и након критичног периода од 11. до 19. јула 1995. године.
- Критични период смо дефинисали као вријеме од 11. јула до 19. јула 1995. године до када се велика већина преживјелих учесника у колони пробила до територије под контролом Армије РБиХ. Линија фронта између Баљковице и Незука отворена је 16. јула 1995. године и највећи број припадника тзв. Армије РБиХ, који су се пробили у борбама, прешао је на територију под контролом Армије РБиХ током 16. и 17. јула 1995. године - наводи се у извјештају.
У наредним данима мање групе пробијале су се до Незука, а одређени број припадника тзв. Армије РБиХ заробљен је током и након пробоја, односно преласка главнице 28. дивизије на муслиманску територију.
ИЦМП списак садржи податке о особама које су пријављене као нестале, датум и приближну локацију нестанка. У пракси, овај списак је сачињен на основу изјава родбине или блиских познаника који су задњи пут видјели нестале на одређеној локацији.
АНАЛИЗИРАНИ ПОДАЦИ ИЦМП-овог ОВОГ СПИСКА
- Вријеме и мјесто пријављеног нестанка не може се узети као утврђено вријеме смрти и околности страдања, већ вријеме када је особа посљедњи пут виђена жива. На основу те методологије можемо рећи да су особе за које се зна да су страдале прије 11. јула 1995. године или које су посљедњи пут виђене живе послије 19. јула 1995. године врло вјероватно страдале ван критичног периода. Таквим приступом анализирали смо податке садржане у ИЦМП списку и добили смо укупно 6.674 имена особа које су нестале или страдале у наведеном критичном периоду - појашњава се у Извјештају.
Са великом вјероватноћом, узимајући у обзир минимална одступања, у Комисији наводе да се може закључити да је током критичног периода након 11. јула Сребренице пријављено као нестало 7.025 људи.
- Како би утврдили врло приближан број заробљених и стрељаних, сада кад имамо полазни број од приближно око 7.000 несталих/стадалих у критичном периоду, морамо сагледати процјене страдања у борбама, међусобним обрачунима и самоубиствима током пробоја - наглашава се у извјештају.
Процјена броја учесника у колони који су страдали у борбеним дејствима, међусобним обрачунима са другим члановима колоне, као и починивши самоубиства неопходна је како би добили приближан број страдалих у тим околностима.
- Руту страдања током пробоја подијелили смо на два доминанта дијела. Први се односи на простор од мјеста почетка пробоја у селима Шушњари и Јаглићи, све до путне комуникације Нова Касаба-Коњевић Поље. Други дио руте је од путне комуникације Нова Касаба-Коњевић Поље до Незука, односно територије под контролом тзв. Армије РБиХ - наводи се у извјештају.
Таква подјела током овог истраживања била је од великог значаја, пошто је било неопходно утврдити приближан број страдалих на оба дијела руте. То је врло битно и за утврђивање броја заробљених, а потом и стријељаних припадника тзв. Армије БиХ.
ЗАШТИТУ ТРАЖИЛИ ОД ПРОПАДНИКА УН
Подјела руте на два дијела има значај за процјену броја заробљених особа, пошто су се масовна заробљавања десила на првом дијелу руте, од Шушњара и Јаглића до путне комуникације Нова Касаба-Коњевић Поље. Наредно је било потребо истражити на којим су се тачно локацијама учесници колоне предавали.
Утврђене су двије доминантне локације - прва је село Сандићи које је удаљено око 25 километара од Сребренице, а наредна локација је подручје Нове Касабе, удаљено око 36 километара од Сребренице. За утврђивање броја заробљених и касније стрељаних учесника у колони претходно је било потребно утврдити и приближан страдалих на оба дијела руте.
- На основу процјене губитака базираних на изјавама преживјелих свједока у пробоју и извјештаја Армије РБиХ, можемо рећи да постоји велика вјероватноћа да је на првом дијелу руте од полазне локације у пробој, тј. села Шушњари и Јаглићи до путне комуникације Нова Касаба-Коњевић Поље страдало у борбама, међусобним обрачунима, самоубистивма и минским пољима између 3.000 и 4.000 људи - наводи се у извјештају и додаје да су највећи губици су били у подручју Бокчиног Потока, Каменичког Брда и подручја код Нове Касабе.
На другом дијелу руте, пише у извјештају, на основу анализираних изјава очевидаца, може се рећи да је у борбама, укључујући и међусобна убиства, самоубиства и страдања у минским пољима, страдало око 1.000 људи.
У Комисији процјењују да је током пробоја на цијелој рути страдало у борбама и међусобним обрачунима, укључујући самоубиства и страдања у минским пољима, између 4.000 и 5.000 људи.
Такође, у процјени броја заробљених и стрељаних у Комисији наводе да морају узети у обзир војно способне мушкарце који се нису прикључили колони већ су заштиту тражили од припадника мировних снага Уједињених нација у Поточарима, а ријеч је укупно 299 војно способних особа.
Те особе су превезене 13. јула 1995. године у пријеподневним часовима у Основну школу "Вук Караџић" у Братунцу и већина је убијена у оквиру масовних стрељања која су у наредним данима услиједила.
- Како смо већ раније навели, утврдили смо да је најмање једна особа превезена у логор "Батковић" и да је касније размијењена. Сада када имамо приближан број несталих/страдалих током критичног периода /око 7.000/, и са друге стране процјене страдања у борбама и у другим околностима /укупно између 4.000 и 5.000 људи/, можемо да вршимо процјену броја заробљених учесника у пробоју. На основу анализираних података процјењујемо да је минималан број заробљених између 1.500-2.000, а максималан између 2.500-3.000 заробљених припадника активног и резервног састава 28. дивизије - пише у извјештају.
КОРИШТЕНИ АЕРОСНИМЦИ АМЕРИЧКОГ РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА
Како би утврдили број особа које су убијене у масовним стрељањима, у Комисији наводе да полазе од претпоставке да је укупан број заробљених учесника у пробоју једнак максималном броју стрељаних лица. Поред тога, мора се узети у обзир чињеница да одређени број заробљених лица није стрељан, већ да је касније размијењен.
Заробљавање учесника у пробоју одвијало се на двије локације - прва је село Сандићи, друга је Нова Касаба.
За процјене заробљених припадника тзв. Армије РБиХ у Сандићима на располагању су ограничени извори. То су примарно аероснимци подручја које је сачинио извиђачки авион У2 америчког ратног ваздухопловства 13. јула 1995. године у 14.00 часова.
- Аероснимци су анализирани од обавјештајног стручњака Кес Вибес у студији под насловом "Обавјештајне службе и рат у Босни 1992-1995: Улога обавјештајних и безбједносних служби", која је саставни дио извјештаја холандске Владе о Сребреници, а којег је објавио Холандски институт за ратну документацију /НИОД/. Такође, користили смо изјаве свједока, учесника у колони - појашњава се у извјештају.
За процјену броја заробљених припадника 28. дивизије тзв. Армије РБиХ у мјесту Нова Касаба такође су кориштени аероснимци заробљеника на фудбалском игралишту у Новој Касаби, које је сачинио извиђачки авион У2 америчког ратног ваздухопловства.
- Такође смо користили и изјаве свједока, учесника у колони, као и изјаве свједока који су 13. јула 1995. године видјели број и локацију аутобуса у којима су превезени ратни зарбољеници из Нове Касабе у Братунац. Према тумачењима аероснимака сачињених 13. јула 1993. године у 14.00 часова, у Сандићима су се налазиле двије групе заробљеника на ливади, једна од 80 и друга од 320 заробљеника. Укупан број заробљеника по овом извору износи око 400 - наводи се у извјештају.
Поједини учесници колоне у пробоју су касније давали процјену/мишљење да се у Сандићима предало око 1.000 учесника колоне у пробоју.
Како се наводи у Вибесовој студији, процијењен је број заробљених на основу аероснимака Коњевић Поља, а он је обухватао двије групе људи на фудбалском игралишту, једне од приближно 100 људи и друге од приближно 500, што укпуно износи 600 људи. Поједини учесници колоне у пробоју су касније давали процјену/мишљење да је број ратних заробљеника отприлике износио између 400 и 2.000 лица.
РАТНИ ЗАРОБЉЕНИЦИ ПРЕВЕЗЕНИ У БРАТУНАЦ
У извјештају се наводи да су у Комисији за процјену броја заробљених користили изворе о броју аутобуса са којима су ратни заробљеници превезени у Братунац у вечерњим часовима 13. јула 1995. године.
Према изјавама свједока, возила су била паркирана са лијеве стране, једно иза другог, у двије улице у непосредној близини Основне школе "Вук Караџић" у Братунцу.
- Тај простор смо физички измјерили и његова укупна дужина износи 280 метара. На основу дужине те руте можемо правити процјену максималног броја возила, тачније аутобуса и камиона у којима су довезени заробљеници. Аутобуси и камиони нису сви били исте величине. Процјењујемо да је максималан број возила који је могао физички да стане на том простору 30, имајући у виду да је просјечна дужина стандардних аутобуса од 11 до 14 метара. Дужина зглобног аутобуса је око 18 метара, а дужина мањих камиона не прелази дужину стандардних аутобуса - наводи се у извјештају.
С обзиром на извршену процјену броја и врсте возила /максимално 30, минимално 15-20 возила/, наглашава се, може се претпоставити да је просјечан број особа у возилу између 50-70, а максималан 100.
Минималан број особа у аутобусу износио би 35-40, а по тој процјени, број ратних заробљеника који су превежни возилима креће се између минималне процјене од 1.500 до 2.000 људи и максималне процјене, али никако не прелази максималну процјену страдалих у масовним стрељањима - која износи 2.500 до 3.000 особа. Током заробљавања, према хашкој пресуди /број предмета 1Т-05-88-Т/, вршена су ситуациона убиства док су се ратни заробљеници предавали.
Заробљени припадници 28. дивизије тзв. Армије БиХ су, према изјавама очевидаца, по наређењу команде Војске Републике Српске 13. јула у послијеподневним и вечерњим часовима смјештени у објекте гдје су могли бити чувани и обезбјеђивани током ноћи, те затим пребачени на друге локације ради размјене. Међутим, као што је већ речено, већина ратних заробљеника су у наредним данима постали жртве масовних стрељања, пише у извјештају Комисије.
Масовна убиства ратних заробљеника извршена су на више локација, наводи се у извјештају и додаје да су се она на подручју општине Братунац десила предвече 13. јула, а у селу Кравица су испровоцирана инцидентом у којем је група заробљеника смјештена у објекту Земљорадничке задруге отела пушку једном стражару и убила га, а другог ранила.
Након тога преостали стражари, око 12 њих, отворили су ватру из свог наоружања на више стотина ратних заробљеника од којих се само њих неколико спасило бијегом из објекта.
- Очигледно је да је на том подручју у току 13. или 14. јула 1995. године било и ситуационих убистава заробљених појединаца и/или група јер су, на примјер, у примарној гробници Церска пронађена и тијела жртава са лигатурама. Истовремено постоје и изјаве припадника војне колоне који су у каснијим разговорима изјавили да су на локалитету гдје је ексхумирана ова гробница видјели велики број тијела погинулих сабораца у борби - истиче се у извјештају.
Према изјави очевица, наредног дана, 14. јула, заробљеници из Братунца су транспортовани према сјеверу ка Батковићу - како је било и очекивано.
МАЊЕ ГРУПЕ ОСТАЛЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ПОД КОНТРОЛОМ ВРС
Међутим, ратни заробљеници бивају уз пут заустављени и смјештени на пет локација /Ораховац/школа у Грбавцу, брана Петковци, шљункара у Козлуку, Пилица и Војна економија Брањево/, све смјештене поред самог регионалног пута Зворник-Бијељина, са којих су одвођени на мјеста гдје су касније убијени у склопу масовних стрељања.
Масовна стрељања на свим локацијама и масовне гробнице налазе се у непосредној близини локалних путева. Са аспекта из угла криминалистичке истраге није било могуће извршити процјене броја стријаљаних по локацијама.
Након што је 28. дивизија тзв. Армије РБиХ 16. јула пробила линију Војске Републике Српске, у наредна два дана већина њених преживјелих бораца успјела се пребацити на територију под контролом тзв. Армије РБиХ.
- Међутим, одређене мање групе остале су на територији под контролом Војске Републике Српске, јер нису успјеле да се пробију са осталим војницима. Поред тога, одређени број припадника 28. дивизије је након пада Сребренице прешло границу са Србијом, преко ријеке Дрине. Један број њих је враћен на територију под контролом Срба - каже се у извјештају.
Како се истиче, те особе, заједно са осталима, одведене су као ратни заробљеници у логор "Батковић" који се налазио на подручју општине Бијељина, док се у одређеним случајевима дешавало да ти заробљеници буду погубљени, углавном од непознатих појединаца или група.
Такође, неки од војно способних мушкараца који су заштиту затражили од припадника мировних снага УН у бази Поточари превезени су у логор "Батковић", док су остали одвезени у Братунац. Према хашкој пресуди /број предмета 1Т-05-88-Т/ вршена су ситуациона убиства ратних заробљеника након пробоја.
Извјештај Независне међународне комисијње за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године ове седмице објављен је на сајту Комисије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.