Џеси Овенс - један од највећих спортиста 20. вијека

Потом је побиједио и у тркама на 100 и 200 метара, те у штафети четири пута 100 метара, чиме је разбјеснио вођу Трећег рајха Адолфа Хитлера.

Нацистички вођа није могао да поднесе такве успјехе једног тамнопутог атлетичара над припадницима "више расе", па је напустио почасну ложу да би избјегао да се рукује с њим.

Међутим, Овенс је након завршетка Другог свјетског рата признао да се, на неки начин, ипак поздравио са нацистичим вођом.

"Када сам прошао поред канцелара, он је устао, махнуо ми је руком, а ја сам му одмахнуо", написао је Овенс у својој аутобиографији.

Данас се у историографији наводи да су политички разлози из тог времена, те Хитлерово срљање у рат, довели до стварања мита о сукобу Овенса и њемачког вође, који је био творац расних теорија.

Да иронија буде већа, тадашњи амерички предсједник Френклин Делано Рузвелт, у то вријеме заокупљен предстојећим изборима и предсједничком кампањом, желећи реизбор, а бојећи се реакције у јужним државама САД, одбио је да прими Овенса у Бијелу кућу, због његове боје коже.

Овенс је 1935. године извео подвиг који је ушао у спортску историју – на атлетском митингу у Мичигену изједначио је свјетски рекорд у трци на 100 јарди, 91,44 метра, те поставио нове свјетске рекорде у скоку удаљ, као и у трци на 220 јарди, 201,17 метара, са препонама.

Оно што је при том најважније – све то извео је у року од 70 минута!

Његове четири златне медаље са Олимпијаде у Берлину достигао је тек 1984. године Карл Луис, који је освојио исти број медаља на Олимпијади у Лос Анђелесу.

Овенс је умро од рака плућа 1980. године.