latinica  ћирилица
02/08/2021 |  15:52 ⇒ 16:11 | Аутор: СРНА

Вулић: Однос ка српским жртвама показатељ односа према Србима у БиХ

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић изјавила је да однос Тужилаштва БиХ према српским жртвама јасно говори о односу према Србима у БиХ, а то потврђује и одлука Тужилаштва БиХ о неспровођењу истраге у вези са ратним злочином над 39 лица српске националности на подручју Приједора 1992. године.
Сања Вулић - Фото: СРНА
Сања ВулићФото: СРНА

- Дубоко вјерујем да у Тужилаштву БиХ има честитих и поштених људи, а какав враг управља њима, то само они знају. /Бивши високи представник Валенитн/ Инцко нам је забранио да мислимо и говоримо, дошао је нови тутор политичком Сарајеву, високи представник без легитимитета и све су то кораци који су очекивани с циљем стварања унитарне БиХ - истакла је Вулићева за Срну.

Коментаришући одлуку Тужилаштва БиХ о неспровођењу истраге у вези са ратним злочином почињеним над 39 лица српске националности на подручју Приједора 30. маја 1992. године, она је напоменула да ће Република Српска доказати истину и чињеницу да српски синови нису ништа мање вриједни од бошњачких или неких других.

- Срби су непобједив и поносан народ и успјећемо и у овој борби иако смо сами против свих. Ми смо вјерујући народ и знамо да правда и истина морају изаћи на видјело - додала је Вулићева.

Тужилаштво БиХ донијело је одлуку о неспровођењу истраге у вези са ратним злочином почињеним над 39 особа српске националности на подручју Приједора 30. маја 1992. године, сазнаје Срна.

Некадашњи Центар јавне безбједности Бањалука поднио је 28. септембра 2010. године извјештај о нападу на Приједор против Асима Мухића, Кемала Алагића, Јасмина Блажевића, Ферида Делкића, Халима Мешића, Едина Чајића, Мерима Чаушевића, Славка Ећимовића, Суада Карагића, Изета Мешића и Неџада Бабића због постојања основа сумње да су починили кривична дјела ратни злочин против цивилног становништва.

Постоји и основана сумња да су починили и ратни злочин против рањеника и болесника, против ратних зарробљеника, као и кривично дјело организовање групе људи и подстрекавање на чињење кривичних дјела геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина.

Према сазнањима Срне, извјештај је теретио Мухића, Алагића, Ећимовића, Мешића и Карагића да су планирали, покренули, наредили, учинили и подстрекавали чињење кривичног дјела ратног злочина над цивилним становништвом, насељима, припадницима Војске Републике Српске и лицима заштићених међународним правом.

Кривична дјела извршена су над 39 лица српске националности и то 20 припадника Војске Републике Српске /осам њих је убијено, осам рањено и четири заробљено/ и 19 цивила /шест убијено, 13 рањено/.

У образложењу Тужилаштва БиХ наводи се да прикупљена обимна документација и саслушан велики број особа, али да резултати спроведених анализа, како кажу, "неспорно указују да нема основа сумње, јер нема доказа да се заиста десио ратни злочин".

Занимљиво је да је у тадашњем извјештају, уз бројну документацију и изјаве свједока о свим убијањима и заробљавању војника и цивила тог 30. маја 1992. између осталог, задокументован и напад на полицијску станицу и возило санитета што додатно доказује апсурдност образложења Тужилаштва БиХ.