"Олуја" - Злочин који траје и данас (ВИДЕО)
За прогнане Крајишнике - Олуја је злочин који траје и данас.
Удружења избјеглих и расељених подсјећају да је у тој акцији протјерано више од 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а више од 830 и даље се воде као нестали.
Почетак сваког августа у срцима Крајишника буди тешка сјећања на дане када су протјерани са вјековних огњишта и у избјегличкој колони кренули у неизвјесност. Међу њима је био и Милан Дрча.
- Са малом дјецом, ја сам у својој лади, односно нас четворо је путовало не знам колико дана и ноћи, без воде, без свега... Боље да се и не сјећам тога, али све смо то преживјели - истакао је Дрча.
"Олуји" је претходио читав низ акција и злочина у којима су Срби убијани и протјеривани, иако је Република Српска Крајина била подручје под заштитом Уједињених нација, подсјећају представници избјегличких удружења. Срби су убијани чак и у избјегличким колонама.
- За злочине у "Олуји" и послије "Олује" нико никад није одговарао, иако су хрватски генерали Младен Маркач и Анте Готовина осуђени првостепеном хашком пресудом - Маркач на 18, а Готовина на 24 година затвора - они су у другостепеној пресуди ослобођени - подсјећа Ненад Абрамовић, предсједник Удружења избјеглих, расељених и досељених лица "Завичај".
Кључни проблем протјераних је, кажу, упорно и континуирано кршење њихових основних људских права у Хрватској, које траје 26 година. Траже заустављање пројекта отимања приватног власништва Срба из Хрватске кроз процес израде нових земљишних књига и хитно рјешавање проблема, међу којима су политичка и економска одрживост повратка и безбједност повратника.
- Тражимо такође све неисплаћене а зарађене пензије и пуно признавање и потпуну конвалидацију радног стажа. Тражимо и повратак и обнову кућа и приватне имовине и надокнаду штете за опљачкану покретну и непокретну имовину, те повратак станова и станарских права у урбаним дијеловима Хрватске који су отети и омогућавање откупа тих станова - каже Милан Жунић, предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Републици Србији.
У рјешавању проблема избјегли и расељени траже и помоћ Србије, од које очекују и наставак програма стамбеног збрињавања, усвајање резолуције о осуди геноцида на српским народом у НДХ, процесуирање злочина над Србима и заштиту крајишке културе.