Нил Армстронг - први човјек на Мјесецу
Армстронг је 20. јула 1969. изашао на Мјесец из лунарног модула "Орао", лансираног са свемирског брода "Аполо 11".
Свој први корак на Земљином сателиту он је пропратио ријечима: "Ово је мали корак за човјека, али огроман за човјечанство".
Армстронг је био и командир свемирског брода "Аполо 11". Он и његов колега Едвин Баз Олдрин провели су скоро три часа у шетњи по Мјесецу.
Прва четири дана мисије ишла су према плану, али двадесет минута прије слијетања на Мјесец посада се сусрела са низом проблема.
Накратко је изгубљен радијски контакт са контролним центром у Хјустону - у модулу "Орао", којим су се Армстронг и Олдрин спуштали на Мјесец, и огласио се аларм.
Из Хјустона је поручено да наставе мисију, те да је ријеч о проблему компјутера који је био преоптерећен.
Током два и по сата шетње по Мјесечевој површини Армстронг је фотографисао хрпе камења, док је Олдрин инсталирао сеизмометар и два друга научна инструмента.
Поставили су америчку заставу и оставили за собом неколико предмета, укључујући медаљу у част првог човјека у свемиру – Руса Јурија Гагарина.
Баз Олдрин је касније причао да му је Армстронг на почетку припрема за мисију рекао да ће "искористити виши чин и да ће он бити тај који ће први закорачити на површину Мјесеца".
Армстронг је за свој подвиг награђен Конгресном златном медаљом, највећим цивилним одликовањем у САД.