Београд предложио седам пројеката за инвестицони оквир
Затражен је износ од 36,1 милион евра за реализацију трансбалканског коридора изградње делеководне интерконекције између Србије, Црне Горе и БиХ, али и за развој дистрибутивне мреже електричне енергије.
Министар за европске интеграције Србије и Национални ИПА координатор Јадранка Јоксимовић, која је у име Владе Србије предложила пројекте за додјелу бесповратних средстава за инвестиционе грантове, рекла је да се захтјев за додјелу бесповратних средстава односи на 241,3 милиона евра.
Јоксимовићева је нагласила да очекује да Управни одбор Инвестиционог оквира за западни Балкан у децембру донесе званичну одлуку о подршци овим приједлозима Владе Србије, саопштено је из Владе Србије.
Она је посебно је указала на значај предложених пројеката који су конципирани тако да допринесу расту инвестиција у Србији, а односе се на сектор транспорта, животне средине и руралног широкопојасног интернета.
Према њеним ријечима, предложени су пројекти из сектора транспорта који обухватају жељезнички и водни транспорт у укупној вриједности од 125,2 милиона евра и усмерени су на модернизацију жељезничке пруге Ниш–Димитровград-граница са Бугарском, на реконструкцију и модернизацију постојећег колосијека и изградње другог колосијека на дионици Сталаћ-Ђунис, који је дио пруге Београд–Ниш.
Они се односе и на осигуравање безбједности пловидбе на Дунаву кроз пројекат вађења потопљене њемачке ратне флоте из Другог свјетског рата, сектор Прахово.
У сектору животне средине предложена је интервенција на изградњи и рехабилитацији канализационих мрежа, односно главних колектора у Јагодини, Пироту, Пожаревцу, Вршцу, Трстенику, Смедереву и Панчеву вриједности 45 милиона евра кроз пројекат водоснабдијевања и третмана отпадних вода на територији на којој живи пола милиона становника.
Јоксимовићева је посебно указала на важност пројекта Рурални широкопојасни интернет, у области дигиталне инфраструктуре, вриједан више од 30 милиона евра, који има за циљ повезивање око 135.000 корисника, прије свега, домаћинстава и школа, као и око 2.000 других јавних објеката на брзи интернет.
Инвестициони оквир за западни Балкан је посебан вид подршке ЕУ и међународних финансијских институција у припреми и реализацији инфраструктурних пројеката.
Један је од главних инструмената за спровођење приоритетних инфраструктурних пројеката и Економско-инвестиционог плана за западни Балкан.
Овај план предвиђа улагања бесповратне помоћи ЕУ у износу до девет милијарди евра у приоритетне области и пројекте који доприносе даљем повезивању у региону, као и побољшању веза са ЕУ, чиме ће се убрзати слободан проток људи и робе и продубити укупна трговинска и економска сарадња.