Дрвар: Срби не смију допустити да им други пишу историју
- Тог 4. августа 1995. године хрватска војска је протјерала цјелокупно српско становништво са вјековних огњишта из Републике Српске Крајине и неколико западнокрајишких општина. Нажалост, велике силе ово нису препознале као геноцид, нити као етничко чишћење. Док са друге стране покушавају сатанизовати цијели српски народ за многе ствари гдје је и сам био жртва - рекао је Броћета Срни.
Он је навео да су се Дрварчани данас присјетили једног од најтужнијих дана у новијој српској историји.
- Док год постојимо на овим просторима морамо узвишене главе и са великим поштовањем причати о патњи и голготи кроз коју пролази наш народ и у рату, али, нажалост, и данас у миру - поручио је Броћета.
Начелник општине Дрвар Душица Рунић рекла је Срни да Спомен-обиљежје на Гувну симболизује највеће страдање српског народа из Крајине, али и мјесто сусрета избјегличке колоне из Лике и Крајине.
- На Гувну су се срели Срби из Лике и из Крајине и формирали избјегличку колону. Напустили су своја вјековна огњишта и кренули путем страдања да спасу живот - навела је Рунићева.
Четрдесетпетогодишњи Топлица Карановић данас је пјешке кренуо из Мартин Брода испред манастира Рмањ до Бравска у Босанском Петровцу гдје је бомбардована избјегличка колона 1995. године.
- Идем стопама жртава страшне `Олује` да одам почаст страдалима. Те 1995. године био сам војник и својим очима гледао њихова страдања - рекао је Карановић Срни.
Он је истакао да му је циљ да овај његов чин прерасте у традицију.
- Жеља ми је да се што више људи укључи и тако ода почаст жртвама `Олује` али свим страдалима у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату - нагласио је Карановић.
Вијенце су данас положили делегати из Дома народа Парламента Федерације БиХ Горан Броћета, Александар Штрбац и Драгана Дамјановић, министар правосуђа Ливањског кантона Милан Башић, делегације општине Дрвар, општинске Борачке организације и политичких субјеката.
Хрватске снаге су 4. августа 1995. године напале Републику Српску Крајину - територију формално под заштитом мировних снага УН, начинивши низ злочина и протјеравши 250.000 Срба.
У злочиначкој акцији "Олуја" је, према евиденцији "Веритаса", убијено и нестало 1.872 лица српске националности.
Хрватска војска је током офанзиве и након напада починила злочине над српским цивилима, а спаљено је више од 22.000 српских кућа.