Лес: Културни рат ЕУ стиже до Балкана
- Чланство се више не односи само на објективну спремност за чланство - примјену закона ЕУ, функционисање институција итд. Да би се придружили ЕУ, мораће и да покажу Западној Европи да су на правој страни нове идеолошке подјеле - навео је Лес у ауторском тексту за београдски Медија центар.
То, нагласио је он, подразумијева незавидан избор - или напуштање вриједности, традиције и понашања која су својствена њиховим друштвима како би се придружили ЕУ, или се могу држати ове традиције по цијену чланства у ЕУ.
- Утјеха за регион, ако је тако можемо назвати, јесте да можда неће заувијек бити сам изван ЕУ. Ако се догађаји наставе по својој тренутној путањи, Мађарска ће у једном тренутку морати да напусти ЕУ. Тако и неке друге државе у централној Европи, попут Пољске, које су под притиском. Умјесто ње, ЕУ ће се смањити на своје либерално језгро у Западној Европи - навео је Лес.
То можда није граница, додао је он.
- Ако је Мађарска у праву, онда ЕУ у цјелини иде ка колапсу, вођена ка уништењу од западноевропских либерала који желе да наметну визију континента у супротности са сопственим опстанком - навео је Лес и истакао да, шта год доноси европска будућност, како се њен културни рат продубљује, циљ Балкана да се придружи ЕУ постаће само још компликованији.
Лес је написао у свом тексту да је Балкан увучен у растући културни рат између истока и запада Европске уније.
Према његовим ријечима, у посљедњих неколико недјеља Мађарска тежи да промовише своје чланство у ЕУ. У свом говору о будућности Европе, премијер Виктор Орбан изјавио је да "Србија мора бити укључена". У низу огласа у европским новинама, влада је изнијела визију Европе у седам тачака, од којих се у посљедњој инсистира на томе да је "у интересу ЕУ" да Србија буде прихваћена.
Орбан је затим дошао у Београд, гдје је изјавио да је "Србија кључна земља у региону и ЕУ треба то да схвати". У међувремену, министар спољних послова Петер Сијарто посјетио је Албанију и БиХ у циљу лобирања за њихову интеграцију.
- Дијелом, ово је одраз дугогодишње политике Мађарске према Балкану, нарочито према Србији. Као сусједна земља, Мађарска жели да регион буде стабилан. Балкан нуди економске могућности. И желио би да приближи српску мађарску мањину матичној држави путем заједничког чланства у ЕУ - навео је Лес.
Ови фактори, додао је он, поклопили су се са новим покушајем реформе ЕУ путем једногодишње Конференције о будућности Европе за коју владе тренутно износе своју визију организације.
- Међутим, што је још важније, чињеница је да је и чланство Мађарске у ЕУ све неизвјесније јер дуготрајни спор око вриједности достиже крешендо. У јуну је мађарски парламент усвојио нови закон који забрањује промоцију хомосексуалности у школама - нагласио је Лес.
Он је подсјетио да су тада друге чланице ЕУ жестоко напале Орбана на Европском савјету. Словенија је позвана да убрза расправе о покретању процедура ЕУ према члану седам, којим би Мађарска могла да изгуби право гласа. Европски парламент је предузео кораке како би блокирао развојне фондове ЕУ за Мађарску, инсистирајући да се мора придржавати "владавине права" - за разлику од корумпираних, али идеолошки либералних земаља попут Грчке и Италије, које не морају да испуне овај услов. У међувремену, Холандија и Португал сматрају да је можда дошло вријеме да Мађарска напусти ЕУ.
- То представља главни ризик за земљу у којој економски успјех зависи од приступа јединственом тржишту ЕУ и од масовних субвенција које Мађарска добија из Брисела - 52,6 милијарди евра од сада до 2027. године - написао је Лес.
Ово такође, навео је Лес, доводи Мађарску у ситуацију у којој су јој потребни савезници који ће бранити њено право да води сопствену националну политику - код куће, облик хришћанског конзервативизма који наглашава породицу, заједницу и нацију и, споља, прагматичне односе са спољним силама као што су Русија, Кина и Турска.
- Није изненађујуће да је то Мађарску окренуло ка Балкану гдје види скуп идеолошки сличних земаља, које су слично везане за традиционалне вриједности и институције. Када би се овај регион интегрисао, ЕУ би тада садржала стални одбор од десетак чланица које суштински дијеле визију Мађарске, укључујући шест земаља Балкана, као и централноевропске државе Пољску, Чешку, Словенију, Словачку и источнобалканске државе Румунију и Бугарску - истакао је Лес у тексту.
То би, према његовим ријечима, било довољно за сузбијање утицаја либералног клуба ЕУ, који доминира у Западној Европи и контролише кључне политичке институције ЕУ - Савјет, Комисија и Европски парламент.
- Ово би заштитило Будимпешту од пријетњи санкцијама и захтјева за њено избацивање, било практично или формално. То би ојачало мађарску визију ЕУ засновану на идеји заједнице суверених националних држава које сарађују у циљу заједничке користи, а не на успону европске супердржаве, којом доминирају западни Европљани и њихова циљна вјера у универзални либерални поредак - истакао је Лес.
Осим тога, сматра Орбан, ово би такође спасило ЕУ да не уништи саму себе својом отвореношћу ка масовној имиграцији, нападом на националну државу и сукобима са спољним силама попут Русије и Кине. Заиста, једна од његових кључних порука у посљедњих мјесец дана била је да је чланство Србије од већег интереса за ЕУ него за Србе, навео је Лес.
- На први поглед, поновни притисак на проширење представља добру вијест за оне који подржавају чланство Балкана у ЕУ. Међутим, постоји проблем - то што се западни Европљани углавном слажу са Мађарском да би интеграција Балкана ојачала националистичко-конзервативни блок ЕУ. Сходно томе, одлучни су да осигурају да се ово не догоди - написао је Лес.
У посљедњих неколико недјеља, подсјетио је Лес, ЕУ је усвојила нову методологију проширења како би се већи нагласак ставио на кодекс "владавине права" - што Мађарска и друге земље могу да потврде, за платформу либералне политике. То значи одрицање од национализма, усвајање либералне социјалне политике - укључујући промоцију алтернативних животних стилова - и придруживање ЕУ у осуди других социјално-конзервативних земаља попут Русије и Турске.
Паралелно с тим, Француска инсистира на реформи ЕУ која би ојачала њене политичке институције на рачун националних пријестоница, као предуслов за приступање Балкана у ЕУ. То би гарантовало да, ако и када се прикључе ЕУ, конзервативније земље Балкана неће моћи да ставе вето на одлуке које донесу институције којима доминирају либерали.
У том контексту, нагласио је Лес, тежња Мађарске да интегрише Балкан у ЕУ само ће ојачати претпоставку у Западној Европи да проширење представља пријетњу и њену одлучност да такав развој заустави.
Лес је навео да зато није изненађујуће да су на истом састанку Европског савјета на којем је Мађарска нападнута у јуну такође одбачене молбе Албаније и Сјеверне Македоније за отварање преговора о чланству са ЕУ, а то се лако постигло дозвољавањем Бугарској да стави вето на Сјеверну Македонију и инсистирањем на томе да пријава Албаније не може бити одвојена од сусједа.