Млади возачи агресивни и свјесно не поштују прописе
Вршилац дужности замјеника директора Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске Милија Радовић упозорио је и на пораст броја лица која управљају аутомобилом прије положеног возачког испита.
Радовић је истакао да су истраживања показала да су, поред неискуства, агресивност и свјесно непоштовање прописа најчешћи узорци саобраћајних незгода код младих возача, односно возача од 18 до 30 година старости.
Према његовим ријечима, треба проводити едукативне кампање које ће упозоравати на могуће посљедице да се такви ставови младих промијене.
Показало се, каже, да се млади не плаше смрти већ да их је највише страх инвалидитета.
- С тим циљем планирамо да у наредном периоду обучимо лица која су у саобраћајној незгоди остала непокретна да у оквиру наших кампања едукују младе возаче и оне који ће то тек постати шта може да им се догоди уколико возе неопрезно - рекао је Радовић.
Овакве кампање би се проводиле у средњим школама, а Радовић сматра да би требало да дају резултате.
- То је значајан пројекат и потребно је њиме обухватити што већи број средњих школа у Републици Српској, за шта су потребна значајна новчана средства, те се надам да ће надлежни имати слуха за то и пронаћи начин да се новац обезбиједи - рекао је Радовић.
Радовић је подсјетио на податак да је у Републици Српској у јулу у 13 саобраћајних несрећа на путевима погинуло 14 грађана, а да у пет тих несрећа возач није имао положен возачки испит, док је у исто толико узрок неприлагођена брзина кретања.
Анализирајући околности у којима су се догодиле ове саобраћајне несреће, Радовић је навео и да их је 60 одсто било у дане викенда.
- У двије саобраћајне несреће возач је имао више од 1,2 промила алкохола у крви, што је стање тешког пијанства, а у шест саобраћајних несрећа узрок је одузимање права првенства прелаза, док се десет њих догодило по сувом коловозу, а седам ноћу - навео је Радовић.
Он је истакао да је потребна додатан опрез свих учесника у саобраћају јер је евидентно да појачане контроле поштовања прописа у саобраћају које проводи Министарство унутрашњих послова Српске нису довољне без појединачне одговорности возача.
Радовић сматра да су казне и континуирана едукација најбољи начини да се утиче на учеснике у саобраћају да поштују прописе и возе опрезно.
- Само примјеном ове двије мјере може се мијењати стање у безбједности саобраћаја, али то мора бити континуирано и уз улагање неопходних новчаних средстава - рекао је Радовић.
Указао је и да су евидентни резултати у смањењу броја случајева прекорачења брзине кретања возила, након набавке и примјене опреме за евидентирање ових прекршаја.
- У 2019. години око 52 одсто возача је возило преко ограничења брзине, док је у 2020. години тај проценат смањен на 42, а томе су допринијели набављени радари, пресретачи и друга опрема - рекао је Радовић.