Фото: СРНА
Злочин над Србима у овим крајевима Херцеговине се поновио и у току љета 1992. године, када су војне снаге Хрватске, ХВО-а и ХОС-а, под командом генерала Јанка Бобетка убиле велики број цивила, уништиле све српске куће, цркве, манастире, споменике и друге објекте.
"Пребиловци су мјесто опомене, успомене и страдања, гдје је на најбезочнији и најстрашнији начин извршен покољ над недужним мјештанима овога краја", рекао је у бесједи владика Григорије и поручио да је данас теже, али много боље бити брат, потомак и сународник оних који су убијени, него оних који су убијали.
Он је рекао, да су Пребиловци мјесто страдања, али и обнављања, гријеха и покајања, те подсјетио да су и кости Пребиловачких мученика злочинци покушали да сатру, не знајући да ће свака она трунка упалити кандило вјере у српским душама, кућама, црквама и срцима, као и свијећу угашену и огњиште сатрвено.
Он је позвао народ Пребиловаца да се увијек окупља на овом светом и мјесту опомене, истичући да ће ово мјесто бити вјечно и да ће "заувијек постојати све док има иједног православног хришћанина Србина Херцеговца.
Изразио је вјеру и наду да ће овдје поново бити обновљена и порушена црква.
Прије 70 година, 6. августа 1941, мјештани Шурманаца, Међугорја и Бијаковића, заједно са великим бројем усташа из Чапљине и околине, живе су побацали 600 жена и дјеце из Пребиловаца су у Шурманачку јаму, дубоку 66 метара.
Бацању у јаму, што се сматра једним од најгорих покоља у цијелој историји Другог свјетског рата на територији некадашње Југославије, претходила су вишедневна иживљавања над српским становништвом, мучења, батинања и силовања. Тих дана је у Пребиловцима још убијено више од 300 мјештана, а од хиљаду мјештана покољ је преживјело само њих 170, међу којима је било десетак жена и деце. Из 57 породица нико није преживио.
На подручју Чапљине, Стоца, Љубушког, Метковића и Неума током 1941. године убијено је око 4.000 Срба.
Током отаџбинског рата 1992. године у Пребиловцима је разорено и сеоско гробље, спаљене кости многих покојника у гробницама, а миниране су и сравњене са земљом и недовршена црква и крипта, гдје су 1991. године сахрањени посмртни остаци жртава претходно извађени из Шурманачке и других јама у Херцеговини.
Терен је послије минирања поравнат, а на њему урађена депонија која је уклоњена 2002. Послије истраживања извршених од 2007. до 2008. године, у рушевини храма је нађено око пет одсто смрвљених костију жртава од оних које су ту сахрањене 4. августа 1991. године.
За ово злодјело до данас још нико није одговарао. Потомци страдалника сматрају да су Срби са ових подручја дискриминисани, да је врло мало кућа обновљено и да их је већина и даље у рушевинама. Од попаљених и у минираних око 150 кућа у Пребиловцима је од протеклог рата обновљено свега њих двадесетак.
У саопштењу удружења потомака пребиловачких страдалника, наводи се да су Пребиловци жива рана у срцима која никада не зацјељује и која и даље задаје бол, троши снагу и животе.
"Надамо се у Бога да ће храм који ће бити подигнут на овом мјесту, донијети то исцјељење толико потребно нашим душама, али то не значи да ћемо тиме заборавити Пребиловце и наше мученике", наведено је у саопштењу.
Литургији је присуствовало неколико стотина Срба и најближих сродника жртава.
