latinica  ћирилица
03/09/2021 |  18:51 ⇒ 19:04 | Аутор: РТРС

Министарство финансија: Јавни дуг Српске у законским оквирима

У вези са појединим неистинитим наводима о стању јавног дуга Републике Српске који се појављују у медијима претходних дана, а који могу изазвати забринутост грађана, посебно у околностима актуелне пандемије вируса корона, Министарство финансија Српске обавјештава јавност да је ниво јавног дуга Српске на дан 31. јул 2021. године износио 5,2 милијарде КМ, односно 44,71 одсто БДП-а, што је у законским оквирима општих фискалних правила о јавном дугу.
Министарство финансија (фото: Илустрација) - Фото: РТРС
Министарство финансија (фото: Илустрација)Фото: РТРС

Министарство финансија у саопштењу подсјећа да су се у 2020. години земље широм свијета, па и оне најразвијеније, додатно задуживале како би помогле опоравак својих привреда од посљедица пандемије.

- Иако је буџетом Републике Српске за 2020. годину планиран суфицит од 20,1 милион КМ, због пандемије је дошло до додатног задужења, те буџетског дефицита од 333,4 милиона КМ. Те, 2020., године је остварено задужење у износу од 945,04 милиона КМ, а отплаћено је 486,24 милиона КМ дуга. Истичемо да се наведена задужења односе, како потребе буџета, тако и на пројекте који се финансирају од стране различитих међународних финансијских институција - додаје се у саопштењу.

У саопштењу се истиче да је потребно подсјетити на чињеницу да је у периоду 2017-2020. године, односно у периоду прије пандемије свјетских размјера изазване вирусом корона, јавни дуг Републике Српске имао тенденцију константног пада, када је износио 38,32 одсто, 37,91 одсто, 37,54 одсто и 42,46 одсто у 2017., 2018., 2019. и 2020. години, респективно.

- У прилог поменутом кретању јавног дуга у периоду 2017-2020. године говоре и подаци да је Република Српска у истом периоду константно више отплаћивала дуга него што се задуживала. У 2017. години је отплаћено 861,72 милиона КМ, а задужење је било 675,84 милиона КМ, у 2018. години отплата је износила 844,26 милиона, док је задужење било 768,10 милиона КМ, у 2019. задужење је износило 659,27 милиона КМ док је отплата била 640,77 милиона КМ - наводе из Министарства финансија.

Додају да није на одмет подсјетити јавност и поједине опозиционе политичаре, као ауторе поменутих неистинитих навода, на ниво јавног дуга Републике Српске у 2005. години када је исти износио 58,71 одсто од, у тој години оствареног, БДП-а.

- То су, чини се, поменута господа очигледно заборавила. Такође, поредећи јавни дуг Републике Српске на крају 2020. године са стањем јавног дуга земаља региона, евидентно је да ниво јавног дуга Републике Српске међу најнижима. На примјер, на крају 2020. године, ниво јавног дуга је износио: у Србији 54,7 одсто, Сјеверној Македонији 59,6 одсто, Црној Гори 105,15 одсто и Хрватској 59,1 одсто БДП-а - наводи се у саопштењу.

Чак и када би се ниво јавног дуга Републике Српске поредио са критеријумима дефинисаним Мастрихтским споразумом, јасно је да по основу регистрованог јавног дуга Република Српска спада у ред умјерено задужених земаља, кажу у Министарству финансија.

- Важно је истаћи и чињеницу да би рефинансирање јавног дуга било потпуно економски нерационално уколико се има у виду да је просјечна цијена дугорочног јавног дуга Републике Српске у 2021. години износила 2,2 - истиче се у саопштењу ресорног Министарства.

У циљу објективног и истинитог информисања грађана и шире јавности, те осуђујући тендециозне и неосноване изјаве којима се покушавају добити политички поени, Министарство финансија оштро демантује наводе да Република Српска не троши јавне приходе на јаван и транспаретан начин, наглашавајући да су сви буџетски расходи исказани у буџету Републике Српске, односно, да ниједна КМ не би могла бити потрошена уколико претходно није планирана у буџету, што је и дефинисано Законом о буџетском систему Републике Српске.

- Без обзира на то што поједини чланови опозиције покушавају економско стање у Републици Српској преставити као лоше, истина је да ће јавне инвестиције реалног сектора у Републици Српској износити више од 500 милиона КМ у 2021. години,што ће уз остале покретаче БДП-а, као што су: остала потрошња, спољнотрговинска размјена, индустријска производња итд., сасвим сигурно довести до убрзаног раста и развоја цјелокупне привреде Републике Српске у наредном периоду - додаје се у саопштењу.

У вези са тим, анализирајући макроекономске податке, уочава се да је просјечни годишњи индекс потрошачких цијена за првих седам мјесеци ове године износио 0,1 одсто, односно да је регистрована стопа инфлације у овом периоду износила 0,1 одсто.

- Стављајући регистровану стопу инфлације у контекст посљедњих, неријетко датих изјава, да је до рекордног пораста јавних прихода, а прије свега раста директних и индиректних пореза дошло због раста цијена на мало, сваки додатни коментар је сувишан - наглашава се у саопштењу.

Пореска управа Републике Српске је у првих осам мјесеци 2021. године прикупила укупно 1.818 милиона КМ, што је за чак 214,7 милиона КМ или 13 одсто више него у истом периоду претходне године, уз напомену да је остварен раст наплате у апсолутно свим сегментима јавних прихода из надлежности Пореске управе Републике Српске.

Са друге стране, готово исте резулате је остварила и Управа за индиректно опорезивање БиХ, која је у првих осам мјесеци 2021. године прикупила укупно 5.363 милиона КМ, што је за 660 милиона КМ или 14,04 одсто више у односу на исти период прошле године.

Такође, у протеклих седам мјесеци је регистрован извоз робе у вриједности од 2.416,3 милиона КМ, што је за 27,7 одсто вишеу односу на исти период 2020. године. Увоз робе је износио 3.010,5 милиона КМ, што је за 19,1 одсто више у односу на исти период 2020. године. На овај начин је остварена рекордна покривеност увоза извозом у мјесецу јулу у висини од 80,3 одсто.

У прва два квартала ове године БДП је већи за 10 одсто у односу на прошлу годину. Добри макроекономски показатељи су довели и до рекордног броја запослености и нивоа просјечне плате, која је у јулу у Српској износила 1 019 КМ.

- Сви поменути подаци јасно показују да је привреда Република Српске стабилна и да ће се у наредном периоду остварити економски раст и развој цјелокупног друштва - закључили су из Министарства финансија.