Од сљедеће године, изгарање на послу и законски постаје медицински поремећај (ВИДЕО)
Посао који тражи мирну руку и челичне живце – бити архитект, каже Јелена Бараћ, много је више од ушминкане верзије која се виђа у медијима.
- То су градилишта, прашина, прљање, рад са извођачина, мајсторима, сати и сати неспавања и цртања - рекла је Јелена Бараћ, магистар архитектуре.
Борба са роковима, иновације у технологијама, борба за тржиште, туђа очекивања, стална су обиљежја професије, па стреса који често није лако баланрисати.
- Поготово пред сам завршетак радова, када су се све фазе у извођењу привеле крају. Тад дође и до веће концентрације стреса, па се човјек запита зашто му то све треба. Тај стрес може да утиче и на приватан живот - додаје Бараћева.
Од првог јануара наредне године ово ће бити довољни разлози за отварање боловања. Наиме, од наредне године "синдром сагоријевања на послу" требало би да буде уврштен на Листу међународне класификације болести.
- У складу са тим, све измјене и новине које се десе на међународном нивоу када је ријеч о новим дијагнозама и слично, по аутоматизму, Фонд уврштава у "шифарник" болести и то је континуирана активност. Тако ће бити и са овом дијагнозом, уколико почне њена примјена, како је најављено од стране Свјетске здравствене организације - наведено је из Фонда здравственог осигурања Републике Српске.
Током прошле године Фонд је на име накнада за нето плату за боловања дужа од 30 дана исплатио 17.5 милиона марака. Годину раније боловања су коштала 1.3 милиона мање. Из Фонда напомињу да послодавци могу да затраже провјеру оправданости боловања за своје раднике. Ове године то је тражило 38 послодаваца за 45 радника. У шест случајева сумња је била оправдана. Послодавци зато сматрају - не треба нам још један разлог за боловање.
- Оно што су наша очекивања, је да се одговорна лица у здравственом систему прије свега позабаве проблемима дугова које тренутно има здравствени систем. Они сежу преко милијарду марака. Потом да се ријеше проблеми злоупотребе боловања, а онда да се позабавимо и значајним бројем оних који на својим радним мјестима не остварују ни минимум радних резултата - сматра Саша Аћић, Унија удружења послодаваца Републике Српске
Психолози ипак наводе – није ријеч о избјегавању посла. Симптоми узроковани сагоријевањем могу да буду више него неугодни.
- У тој првој фази долази до несанице, до блажих физичких симптома попут поремећаја у спавању или поремећај у ради дигестивног тракта. У другој фази заборавља, касни на посао, то нам је знак да је дошло до сагоријевања. И онда у тој некој трећој фази често долази до депресивних симптома, најчешће особа је безвољна - сматра Тамара Тодоровић, Удружење психолога Републике Српске.
Такође, они који професионално сагоријевају, најчешће избјегавају одлазак на боловање. Стручњаци зато савјетују – треба знати гдје повући границу и потражити помоћ стручњака.
- Наћи на дневној основи неке приоритете, зна се да су то најближи, наћи вријеме за бављење физичкон активношћу, одредити себи вријеме за оброке, спавање. То су најједноставније ствари, али јако битне, јер људи забораве да једу и да спавају - додала је Тодоровићева.
Професионално сагоријевање често се сусреће на радним мјестима и код послодаваца гдје један радник обавља више послова, најчешће за исту плату. Стална доступност, гомила мејлова који траже одговор и превелик број обавеза главни су окидачи, а од почетка наредне године и званично ће постати разлог због којег се одлази на боловање.