Дрвар: Сјећање на 13. септембар - дан прогона
Вијенце су положиле делегације општине Дрвар, Борачке организације Источни Дрвар-Дрвар, те делегација Савеза независних социјалдемократа и удружење младих "Мокроноге".
Сјећање на 13. септембар 1995. године - један од најтужнијих дана у историји града обиљежава се под слоганом "Крајино моја, не заборави".
Начелник општине Дрвар Душица Рунић рекла је Срни да Дрварчани никада неће заборавити тај дан.
- Можемо опростити али никада нећемо заборавити овај датум. Млади треба да памте овај датум са жељом да се никада никоме не понови - рекла је Рунићева.
Према њеним ријечима, Дрварчани и 26 година након рата живе у јако тешким условима, а лошу економску слику Дрвара додатно отежавају и кантоналне власти, јер се, како је истакла, већина прописа рјешава преко кантоналних власти.
- Дрварчани су први у БиХ покренули повратак, вратили се на своје иако је комплетна индустрија уништена, опет се боримо да опстанемо и останемо на земљи својих дједова - навела је Рунићева.
Предсједник Борачке организације Дрвар-Источни Дрвар Миладин Бајић рекао је Срни да је овај град током посљедњег рата имао више од 300 погинулих и 1.260 рањених, од којих је 600 тешко рањено.
- Уз помоћ Републике Српске, Србије и локалне власти коначно смо дошли до циља да Дрвар добије споменик жртвама рата 1992-95 година - рекао је Бајић, истичући да се радови на изградњи споменика приводе крају, те да се завршетак радова очекује до сљедеће године.
Он је навео да је Споменик палим борцима у Дрвару жеља која се остварује захваљујући помоћи сроског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и предсједника Србије Александра Вучића.
Предсједник Удружења младих "Мокроноге" из Дрвара Милош Бајић каже да су му сјећања на 13. септембар 1995. године страшна.
- Имао сад тада шест година, школске клупе сам замијенио избјегличким колонама. Сјећања су још свјежа и страшна. Сјећам се колона и одласка мог оца на ратиште - каже Бајић.
Према његовим ријечима, млади људи треба са његују сјећање, да се одаје почаст херојима Дрвара који су своје животе уткали у стварању слободе.
Вијенце су на споменик положиле делегације општине Дрвар, Борачке организације Источни Дрвар-Дрвар, те делегација Савеза независних социјалдемократа и удружење младих "Мокроноге".
Од предратних 17.000 становника данас у Дрвару, према попису, живи нешто више од 7.000 већинског српског становништва.