Војна неутралност Српске и Србије чува националне интересе (ВИДЕО)
На Факултету политичких наука у Бањалуци, стручњаци из Републике Српске и Србије о увијек актуелној теми - војној неутралности.
- Показати да је војна неутралност Српске и Србије једно од стратешких усмјерења Републике Српске и Србије у неком будућем периоду, на који начин се чува и Република Српска и њена уставна позиција и показати да процес европских интеграција и интеграција у НАТО није исти процес. То је циљ данашњег округлог стола - рекао је Жељко Будимир, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци.
А циљ, и у Српској и у Србији проглашене војне неутралности искључиво је заштита и очување националних интереса. Народна скупштина Србије, одлуку о не ступању у војно-политичке савезе донијела је 2007. године. Десет година послије, то је учинила и Народна скупштина Републике Српске.
- Осим јасног значења, а војна неутралност значи да нећемо бити члан ниједног војног савеза, мислим да она има један дубински значај и да потпуно кореспондира једној важној карактеристици нашег српског националног бића, а то је слободарски дух, жеља да увијек будемо слободни и независни - рекао је Милош Јовановић, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду.
Осим тога, разлози за војну неутралност Републике Српске и Србије су вишеструки, поручено је са скупа у Бањалуци. Прије свега огледају се у чињеници да је и Српску и Србијау '90-тих, бомбардовала алијанса, односно НАТО.
- Не само емотивни, него и економски разлози су ту. Зато је потребно да се истакне потреба за војном неутралношћу Србије, а тиме и БиХ, јесте и у тој некој прекомпозицији геополитичких односа који су у току - поручио је Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци.
У контексту јачања опредјељења, предложена су и одређена рјешења, доношење посебних закона, али и промјена термина из "војне неутралности" у "војно несврставање".
- Са аспекта легалитета војне неутралности, мислим да је јако важно да спојимо ријечи и дјела и да једноставно ово о чему говоримо да прати одређена дјела, а по мени то би требало да буде доношење закона о војној неутралности и Републике Српске и Србије - рекао је Александар Митић, научни сарадних у Институту за међународну политику и привреду у Београду.
И поред јасног опредјељена, одлука о војној неутралности чест је разлог притисака на Бањалуку и Београд.
У том контексту, поручили су говорници, треба гледати и на поруке, за Републику Српску нелегитимног високог представника у БиХ Кристијана Шмита, који говори о потреби напредовања БиХ у процесу евроатлантских интеграција, што се може сматрати директним непоштовањем Републике Српске и одлука њених институција.
Да се, када се говори о БиХ и НАТО-у, у обзир треба узети мишљење свих у БиХ, крајем марта, напоменула је и Амбасада Русије истичући да би на случај практичног приближавања БиХ НАТО-у, Руска Федерација реаговала конкретним корацима, сматрајући такав чин непријатељским.