Умјетници Српске и Србије деценијама сарађују на свим пољима (ВИДЕО)
Деценијама сарађују на свим пољима - од привреде до културе. Један од примјера је спона ликовних умјетника из Бијељине и Бадовинаца. Од 2014. године организују заједничке ликовне колоније, а у центру селa окупљају се у кући која би ускоро требало да буде претворена у мачванско-семберски Завичајни музеј.
Кућа у којој је живјела кћерка књижевника Јанка Веселиновића, Персида Туфегџић, мјесто је сабрања ликовних умјетника из Семберије и Мачве који осликавају живописне предјеле ових крајева.
Здање, изграђено далеке 1911. године, реновирано је i у њему је осим музејске поставке о животу Мачвана и Сембераца, планирана и поставка умјетничких дјела "мачванске сликарске школе".
Умјетност не познаје границе. Већ десет година ликовни умјетници из Мачве организују ликовну колонију Мост, а прије седам година придружиле су им се колеге из Семберије.
Сарадња је почела спонтано на Вуковом сабору у Тршићу.
Ова дружења су од некадашњих основаца изњедрила академске сликаре који се и у Српској и у Србији осјећају као код своје куће.
Мост на Дрини одувијек повезује братски народ Србије и Српске. Дијелили су и добро зло. Свима су заувијек урезане у памћење слике избјегличких колона из Крајине на мосту, тадашњи волонтери касније су те потресне призоре овјековјечили на сликарском платну.
Срби с обје стране ријеке ослоњени су једни на друге ,а везе су све чвршће - како пословне тако и родбинске.
Њјегују се пријатељства, а умјетници из Семберије И Мачве не окупљају се само под сводовима куће у Бадовинцима већ широм Србије - у Засавици, Митровици, Дубљу. Они су кажу позитиван примјер како се без много средстава може успоставити интеракција и показати сва љубав и снага заједништва на обострану корист.