Дан кад је рођен "Дjечак из воде"; За једну пjесму ЕКВ-а тврдио је да је најбоља

- Почео сам да свирам у четвртом разреду основне школе када ми је отац купио акустичну гитару на којој је писало Танго, потом сам ишао у музичку школу и научио неке акорде. Било је то у Сарајеву, гдје смо се доселили када сам имао шест година и на чудан начин мислим да је оно мрачно утицало на мене. Био сам страшно ратоборан, истинољубив и стално сам се тукао са старијима од себе - говорио је Младеновић.

Данас ће бити додијељена награда Милан Младеновић која се од 2019. године додјељује музичарима за најбољу пјесму са простора бивше Југославије.

Награда је установљена са циљем да подстицче музичко стваралаштво које одликују вриједности својствене Милановој умјетничкој заоставштини, а овогодишњи слоган конкурса за награду био је "Пријави своју ствар".

Младеновић је добио улице у Загребу, Сарајеву и Љубљани, а у Београду, поред улице, добио је плато испред београдског Дома омладине у центру града, који носи његово име.

Умјетник је рођен 21. септембра 1958. године у Загребу, у шестој години се с породицом одселио у Сарајево, а 1970. године у Београд.

У Београду је завршио 11. Гимназију у којој је крајем 1970-их, заједно са школским другом Драгомиром Михаиловићем-Гагијем, основао свој први бенд Лимуново дрво.

Годину дана касније формирао је свој први култни бенд Шарло Акробата, заједно с Душаном Којићем-Којом и бубњарем Иваном Вдовићем.

- Кад сам дефинитивно одлучио да се бавим рокенролом то се мојим родитељима уопште није допадало, али сам се на крају изборио да се навикну на то, а онда би им било драго када прочитају моје име у новинама. Почели су активно да ме помажу и подржавају - причао је Милан.

Најпознатији хитови групе су "Нико као ја", "Она се буди" и "Мали човек".

Шарло акробата није опстао дуго и из њега су проистекла два утицајна рок састава – Младеновићева "Катарина II" и Којићева Дисцплина кичме.

Током 1982. новом бенду су се прикључили клавијатуриста Маргита Стефановић – Маги, а 1983. басиста Бојан Печар и бубњар Шарла акробате Ивица Вдовић.

У постави "Катарина II" група 1984. године је издала истоимени албум, послijе чега Вдовић и Михајловић одлазе из бенда.

Група је промijенила име у Екатарина Велика и 1985. године издала такође истоимени албум, који добија повољне критике и скреће пажњу на бенд.

Албум из 1986. године, "С ветром уз лице", на којем се налази вjероватно најславнија Младеновићева песма "Ти си сав мој бол", лансирала је групу на сам врх југословенске рок сцене, гдjе је са Младеновићем као вођом остала све до 1994. године, издајући серију успjешних албума.

Заједно са осталим члановима бенда, Младеновић се 1985. године појавио у филму Горана Марковића "Тајванска канаста", а следеће године и у филму Дарка Бајића "Црна Марија" где игра главну улогу и за који је написао композицију "Бус Статион".

Крајем осамдесетих написао је музику за једну позоришну представу, а 1992. године с члановима група"Партибрејкерс" и "Електрични оргазам" формирао је састав "Римтутитуки", чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду, и са којим је снимио сингл "Слушај &лсqуо;вамо!".

Сингл је објавио Радио Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда.

У лето 1994. године Младеновић је отпутовао у Бразил, где је са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем – Субом и неколико бразилских музичара снимио албум "Ангел&рсqуо;с Бреатх".

У августу 1994. године, послijе наступа на Фестивалу у Будви, Младеновић је пребачен у болницу гдjе је установљено да има рак панкреаса.

Милан Младеновић (36) је умро 5. новембра 1994. у Београду.

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његовом смрћу Екатарина Велика је престала да постоји.