Вишковић: Ове године 236 милиона КМ више прихода у буџету
Вишковић је навео да је планирани ребаланс буџета 4,16 милијарди КМ.
- У међувремену смо добили и средства од Међународног монетарног фонда која нису кредит или зајам, него средства које су државе држале кроз резерве у ММФ и то није дозначено само БиХ, Републици Српској, него и свим чланицама које су у саставу ММФ-а - навео је Вишковић.
Он је напоменуо да је ребалансом буџета предвиђено око пет милиона КМ више за помоћ реалном сектору.
- Оно што дајемо као помоћ реалном сектору и то као грант средства у буџету за ову годину било је предвиђено за привреду три милиона КМ, а сада је то у ребалансу 7,7 милиона КМ - рекао је Вишковић за портал Бањалука нет.
Према његовим ријечима, средства су повећана да би реални сектор добио грант средства за инвестиције у нове технологије, као и да би сви привредни субјекти, који испуњавају услове, могли добити помоћ.
- Донијели смо Закон о подстицајима у Републици Српској везано за повећање плата, а више од 15 милиона КМ до сада смо исплатили по том основу. Плате у реалном сектору по том закону су расле и до 20 одсто - напоменуо је Вишковић.
Он је додао да је покривеност увоза извозом у Републици Српској више од 80 одсто.
Вишковић је рекао и да је у ребалансу планирано додатних 30 милиона КМ за Компензациони фонд, затим за инвестиције додатних 100 милиона КМ, те да се повећава износ за плате, пензије, социјална давања, као и да ће јавни дуг по новом ребалансу бити 45 одсто.
- Планирано задужење је било на нивоу 850 милиона КМ, сад је на нивоу 650, за 210 милиона КМ мање, а отплата наших кредита у 2021. години који су узимани, па чак и у периоду оних који су данас опозиција, је нешто више од 570 милиона КМ - рекао је Вишковић.
Вишковић је изразио задовољство што Република Српска данас, упркос кризи коју је изазвала пандемија вируса корона, има највећи број запослених од њеног оснивања.
Он је подсјетио да је одлуком Владе да се повећа неопорезиви дио са 500 на 700 КМ, дошло до повећања плата и у јавном и у реалном сектору, као и да су у току годину дана пензије повећане за пет одсто.
- Дошли смо до просјечне плате које износи више од 1.000 КМ, а када смо прије годину рекли да је то тежња Владе, коментари су били да од тога нема ништа и да је то само прича - рекао је Вишковић.
Када је ријеч о имунизацији у Републици Српској, Вишковић је навео да није задовољан процесом вакцинације, те истакао да грађани треба да схвате да од њиховог понашања зависи да ли ће бити нових мјера.
- У складиштима имамо више од 700.000 вакцина. Не знам по који пут треба да кажемо грађанима да се вакцинишу, јер према информацијама које сам добио, скоро да не постоји ниједан пацијент на респиратору у Републици Српској који је вакцинисан - рекао је Вишковић.
Говорећи о вишедневној посјети Русији, Вишковић је истакао да је она била више него успјешна, те да су сада на потезу институције Српске, које треба да реализују све оно о чему се разговарало.
Он је навео да је на састанцима, између осталог, разговарано и о пројекту "Српска кућа" у Санкт Петербургу, гдје би на једном мјесту у том руском граду били представљени сви производи из "Херцеговачке куће", "Крајишке куће", као и други производи из Српске.
- То тржиште има 5,5 милиона људи, што је пет пута бројније становништво само у једном граду, него што ми имамо у читавој Републици Српској. Затим би, у наредном кораку ишли преко великих руских ланаца да такве производе за којима руско тржиште покаже интересовање пласирамо и у остале дистрибутивне центре широм Русије - рекао је Вишковић.
Он је рекао да је разговарао и са представницима компаније Гаспром о гасификацији Републике Српске.
- Циљ разговора је био да потрошњу гаса, који Гаспром данас испоручује према БиХ, а тиме и Републици Српској, подигнемо на виши ниво и тиме остваримо одређене бенефите - рекао је Вишковић.
Према његовим ријечима, Република Српска данас има потрошњу 50 милиона кубика, а план је да се са изградњом гасне електране у Каракају код Зворника, која би била два пута по 32 мегавата, потрошња гаса у Српској повећа на 200 милиона метара кубних.
Вишковић је појаснио да би уз већу потрошњу цијена тог производа била повољнија, те навео да је из тог разлога понуђено компанији Гаспром суфинансирање или учешће у пројекту изградње гасне електране.