Град Београд ће финансирати обнову ризнице Хиландара
Весић је навео да је овај договор постигнут са игуманом Методијем другог дана посјете делегације Београда манастиру Хиландар, те истакао да не постоји српски манастир са вреднијом архивом од Хиландара у којој се налазе царске повеље, иконе и читав низ артефаката.
Он је указао да је, како би то било урађено, потребан Закон о Хиландару, који се ових дана усваја у Скупштини Србије, а кји ће омогућити да сљедеће године у буџету буду одвојена средства за Хиландар.
Весић је истакао да ће закон бити најзначајнија помоћ српске државе овом манастиру послије 1900. године, када је краљ Александар Обреновић потписао споразум са Српском православном црквом о динансијској помоћи Хиландару на основу којег су плаћени дугови манастира, па је тако остао српски.
Министар културе Србије Маја Гојковић рекла је јуче у Скупштини Србије да ће усвајањем Закона о очувању културног и историјског наслијеђа манастира Хиландар, по први пут бити обезбјеђена стална и сигурна подршка буџетским средствима очувању тог манастира, који је 2004. године тешко оштећен у катастрофалном пожару.
Гојковићева је рекла да је Србија до сада за обнову Хиландара издвојила око 15 милиона евра.
Као разлог за доношење овог закона наведено је то што Хиландар, који је заједно са цјелокупном баштином Свете Горе уписан у Листу свјетске културне и природне баштине Унеска, представља непроцењиву вриједност за српско културно и историјско насљеђе.
Осим тога, манастир Хиландар је од свог оснивања 1198. године самоуправна монашка установа која својим непрекинутим постојањем представља јединствени центар српске духовности, културе, образовања и традиције.
Хиландар је прије 17 година погодио катастрофални пожар који је захватио више од половине манастирског комплекса у зидинама.