X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
16/08/2011 |  13:35 | Извор: РТРС

ОВК УБИЈАО СРПСКЕ ПОЛИЦАЈЦЕ СВАКОГ ДАНА, НА СВАКОМ МЈЕСТУ..

Хашки оптуженик, бивши косовски премијер и један од ратних лидера ОВК Рамуш Харадинај у аутобиографској књизи "Прича о рату и слободи" признаје да су припадници ОВК под његовом командом крајем осамдесетих година 20. вијека "стално нападали српске снаге, на сваком мјесту, дању и ноћу, без скривања", те да су "сваког дана убијали српске полицајце".
Харадинај је почетком 1998. био командант "оперативне зоне" за Метохију, коју Албанци зову "Дукађин". Процјењује се да је под његовом командом за двије године ликвидирано више од 300 људи - Срба и "нелојалних" Албанаца - а киднаповано више од 400. Лешеви неких од њих нађени су послије рата у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани. Власти у Београду подигле су против Харадинаја 108 кривичних пријава због сумње да је извршио кривична дјела тероризма, удруживања ради непријатељске дјелатности и убијања цивила. Он је за косовске Албанце национални херој, а за Србе злочинац. Успио је да за четири деценије живота "испише" фасцинантну и контроверзну биографију - наводи портал "24 часа". Албанац, по вјерској опредијељености муслиман, Харадинај је рођен 3. јула 1968. године у селу Глођане, у општини Дечани, у Метохији. Југославију је потоњи ратни командант ОВК са именом Смајиљ напустио 1989. и отишао у Швајцарску гдје је добио политички азил и једно вријеме радио као избацивач по ноћним клубовима. Тамо је приступио Народном покрету Косова, екстремистичкој организацији у оквиру које је касније формирана ОВК. Према доступним медијским подацима, 1996. године у Албанији је, под будним оком албанских официра, прошао диверзантску обуку и потом учествовао у формирању база у мјестима Кукеш и Тропоја, на сјеверу Албаније. Из тих база је, како су писали медији, организовао шверц оружја на Косово. У једној од тих операција Харадинај је упао у засједу граничара, и био рањен док је његов брат Љуан убијен. Током Нато бомбардовања /Србије/, према наводима западних агенција, Харадинај је био један од главних сарадника Натоа на Косову и Метохији, и један од неколико команданата којима је НАТО дао сателитске телефоне како би координисали нападе. У јулу 2000. године, након завршетка ратних дејстава на Косову и Метохији, Харадинај је поново рањен, овај пут током ватреног окршаја са породицом Муса, са којом је био у крвној завади. Још један ударац доживио је 2002. године, када су међународне судије на Косову осудиле његовог брата Даута на пет година затвора због учешћа у отмици и мучењу које је резултирало смрћу четворице припадника ФАРК-а, оружане формације косовских Албанаца блиске Ибрахиму Ругови, лидеру Демократског савеза Косова (ДСК). Послије НАТО интервенције постављен је за замјеника команданта Косовског заштитног корпуса, али је већ послије неколико мјесеци дао оставку и основао политичку странку под називом Алијанса за будућност Косова. Након избора 2004. његова странка у коалицији са Руговиним ДСК дошла на власт, а Харадинај је у 36. години постао премијер. Међутим, Хашки трибунал је већ 4. марта 2005, свега 100 дана након формирања Харадинајеве владе, против њега подигао оптужницу због злочина против човјечности и кршења права и обичаја рата. Харадинај је потом поднио оставку на мјесто предсједника владе и 9. марта се добровољно предао Трибуналу. Истог дана је, заједно са двојицом кооптужених, Идризом Баљајем и Лахијем Брахимајем, пребачен у притворску јединицу Шевенинген. Тадашњи шеф УНМИК-а Серен Јесен-Петерсен изјавио је тим поводом да поштује Харадинајеву одлуку, али је и изразио жаљење што, како је пренијела штампа, више неће сарађивати "са блиским партнером и пријатељем". Такве изјаве се нису много допале Бриселу. Званично то нико није потврдио, али се незванично могло чути чуђење како је могуће да шеф УНМИК-а назива некога ко је оптужен за ратне злочине "блиским пријатељем". Харадинај је након суђења, које је трајало до априла 2008, ослобођен због "недостатка доказа". Са истим образложењем ослобођен је и Идриз Баљај, док је Лахи Брахимај осуђен на шест година затвора. Тадашњи главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте јавно је у више наврата говорила и у извјештајима упозоравала да су свједоци оптужбе били изложени упорним и драстичним пријетњама и притисцима, због чега су неки одбили да свједоче. Један од кључних свједока, Куртим Бериша, страдао је уочи свједочења у наводној саобраћајној несрећи. Уважавајући жалбу Тужиластва, апелационо вијеће Хашког трибунала је 21. јула 2010. наложило дјелимично понављање суђења Харадинају, и одређен му је притвор. Поновљено суђење почиње у петак, 19. августа.