ЕСА: Астероид ударио Јупитер
Јупитер представља најјачу гравитациону силу након Сунца, тако да удари астероида нису неуобичајена појава.
Ипак, овакви догађаји служе како би нас подсјетили да, иако Земља није на путу апокалиптичних астероида, технологија за њихово откривање мора напредовати како се не бисмо пробудили једног дана и схватили да је посљедњи за човјечанство.
Јупитер се 13. септембра нашао на удару астероида, а тај догађај су испратили аматерски астронаути.
Они су уочили бљесак који је указивао на удар. Иако још увијек нема званичне потврде, ово је вјероватно осми удар везан за Јупитер којем је свједочио човјек, а први је забиљежен 1994. године када је у центру пажње била комета Шумејкер-Леви 9, која се распала у дијелове.
Нажалост, нико са Земље није видио експлозије јер су се удари догодили с даље стране Јупитера, али телескоп са Хаваја фотографисао је топлотне потписе сваке локације удара. Свемирски телескоп Хабл је такође забиљежио "ожиљке" на Јупитеру.
Научници засад нису сигурни колико је често Јупитер на мети тако масивних и брзих објеката који стварају бљесак видљив са Земље, али се сматра да се то догађа врло често, између 20 и 60 пута годишње.
Да је Земља у истој ситуацији, њена површина би могла изгледати знатно другачије.
Но, упркос снажном и огромном гравитацијском пољу Јупитера, неки научници вјерују да Земља ипак није сигурна од новог удара астероида сличног оном који је узроковао изумирање диносауруса. До оваквих догађаја долази сваких 50 до 60 милиона година.
Америчка свемирска агенија НАСА је дала "зелено свјетло" за нови свемирски телескоп НЕО Сурвеyор, који је дизајниран да унаприједи мрежу одбране планете задужену за откривање космичких тијела с потенцијално опасним орбиталним путањама.
Научници сматрају да астероиди обима већег од 137 метара могу узроковати огромну регионалну штету па је стога циљ открити такве астероиде и што је више могуће мањих.