latinica  ћирилица
24/09/2021 |  21:42 | Аутор: СРНА

Повеља града постхумно додијељена Мићи Мићићу

На свечаној сједници бијељинске градске Скупштине, одражној вечерас поводом 24. септембра - Дана града, највише градско признање - Повеља града, постхумно додијељена дугогодишњем градоначелнику Мићи Мићићу, уручена је његовом сину Пантелији.
Бијељина - Дан града - Повеља града - Фото: СРНА
Бијељина - Дан града - Повеља градаФото: СРНА

Повеља Мићићу постхумно је додијељена за изузетан допринос у налажењу професионалних рјешења за функционисање и развој Бијељине, те многобројне урађене инфраструктурне пројекте.

Током свечане сједнице речено је да је Мићић функцију градоначелника обављао савјесно и одговорно, не штедећи личне и људске квалитете зарад развоја заједнице којој је припадао и на чијем челу је био.

За изузетан допринос који су дали у лијечењу грађана током пандемије ковида 19, бијељинска Болница "Свети врачеви", Дом здравља и Бања "Дворови" добили су градско признања Златна медаља "Кнез Иво од Семберије".

Захвалница града уручена је инфектологу бијељинске болнице Александри Радојчић, за учињено лично дјело, борећи се за животе и здравље сваког човјека у вријеме тешке епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Златне медаље "Кнез Иво од Семберије" уручене су и Министарствоу расељених лица и избјеглица Федерације БиХ, УНДП-у, те мљекари "Дуле".

Сребрне медаље "Кнез Иво од Семберије" вечерас је добила компанија "Бинго" из Тузле и Индустрија и промет грађевинског материјала "Дрина" из Бијељине.

Бронзане медаље "Кнез Иво од Семберије" припале су Брани Перковић из Бијељине за хумано дјело донирањем средстава за реновирање школе ЈУ ОШ "Свети Сава" и Раденку Пелемишу, власник Занатске пекарске радње "Пекара Алекса" из Бијељине.

Златна медаља "Филип Вишњић" постхумно је додијељена Милан Р. Марковић за дугогодишњи општепризнати рад и дјела. Марковић је био изузетан књижевник, публициста, пјесник, књижевни критичар и преводилац.

Ову медаљу добила је и Агенција за пружање интелектуалних услуга "Англија В" Верице Амиџић за успјешан образовни рад, постигнуте резултате у настави страних језика на професионалан и савремен начин.

Сребрна медаља "Филип Вишњић" постхумно је додијељена професору Пери Спасојевићу, за успјешан дугогодишњи образовни рад и изузетан допринос Педагошком факултету у Бијељини.

Бронзане медаље "Филип Вишњић" добиле су Зорица Мркаљевић и Љубица Мркаљевић из Бијељине за изузетан рад и допринос у јавним, културним и хуманитарним дјелатностима.

Златна значка Града Бијељина постхумно је додијељена Пантелији Савићу за успјешан дугогодишњи рад и допринос у области друштвеног активизма, економије, политике и спорта. Савић је био одборник СО Бијељина у првом вишестраначком сазиву. Златна значка Града постхумно је додијељна и Љуби Малетићу за успјешан дугогодишњи рад и допринос на јачању пољопривреде, изградње инфраструктуре у сеоским мјесним заједницама.

Златну значку града Бијељина добила је и Марица Гајић из Бијељине за успјешан лични допринос и освојено пето мјесто на Европском првенству са репрезентацијом БиХ.

Сребрна значка Града Бијељина уручена је Ведран Боровчанин из Бијељине за успјешан лични рад и изузетан допринос у промоцији спорта локалне заједнице и локалног спортског клуба.

Захвалница Града је, осим инфектологу бијељинске Болнице Александри Радојчић, додијељена и доктору Милану Тодоровићу из Бијељине за изузетан допринос у области лапароскопске хирургије.

На сједници градске Скупштине поводом Дана града, Хор "Србадија" извео је химну Републике Српске "Моја република" и својим наступом увеличао свечаност.

Одборници Скупштине града су, уочи свечане сједнице, положили вијенце и цвијеће на централни споменик борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату.

Због околности изазваних неповољном епидемиолошком ситуацијом, ове године је обиљежавање Дана града било организовано скромније у односу на раније године те нису одржаване свечаности и манифестација које прате важне датуме.

Бијељина на данашњи дан 1943. године први пут ослобођена у Другом свјетском рату, а у тим операцијама учествовале су јединице Прве и Друге војвођанске бригаде и Мајевичког партизанског одреда. Бијељина је тада била једна од ријетких слободних територија на подручју бивше Југославије и Европе.