С.Македонија: По попису недостаје 800.000 становника?
Према попису из 2002. године, у Македонији је живјело 2,1 милион становника.
Македонски статистичари су, недјељу дана пред крај рока за попис становништва, пописали свега 1,39 милиона људи, односно око 800.000 мање него на посљедњем попису, одржаном прије 20 година.
Пописивачи могу да попишу око 100.000 грађана дневно, што практично значи да је број становника ове балканске државе у великој мјери мањи него прије двије деценије.
Истовремено, у земљи је регистровано око 1,8 милиона гласача, па би се, суштински, могло испоставити да у тој држави има више бирача него становника.
Македонски статистичари су, у мјесецима који су претходили попису, упозоравали да су процјене да у овој држави живи око два милиона становника озбиљно претјеране, наводећи да би коначни број становника могао да буде сведен на око 1,6 милиона.
Према посљедњем попису, Албанци чине четвртину од око два милиона становника Сјеверне Македоније, на основу чега је ријешено питање двојезичности у приличном броју тамошњих општина.
Упркос тврдњама појединих политичара да би промјене односа међу етничким групама могле донијете унутрашњополитичке проблеме, премијер Зоран Заев сматра да се закони проистекли из Охридског споразума не могу мијењати ретроактивно, односно тврди да је попис суштински чисто статистички процес.
Очекује се да коначни резултати буду објављени до краја године.
Посљедњи попис становништва био је 2002. године, као дио Охридског споразума којим су окончани сукоби македонских снага безбједности и албанских побуњеника, у којима је страдало око 200, а расељено 200.000 људи.
На основу тог пописа, дефинисане су и општине у којима се албански употребљава као други званични језик.
Страх од исхода новог пописа био је један од главних разлога због којег су македонске политичке странке одлагале нову регистрацију становништва.