Кисеоник удишемо, не постоји живот без кисеоника, зар не?
И наравно не само он. Идемо даље. Тачније, ми не удишемо само кисеоник већ смјесу гасова која се зове ваздух или зрак у којем, вјеровали или не, има 78 одсто азота или душика а само 21 одсто кисеоника. Остало чине други гасови, да вас сад не замарам, типа аргона, радона, угљен диоксида а и разних честица. Што опет зависи од средине у којој живите. И што наравну увелико утиче на квалитет самог живота али и на ваше задравље. И ту се сад мало задржимо јер смо дошли до односа здравља и кисеоника.
Некада у бившој Југославији, комунисти, ти виспрени политичари, смисли су за поједине сиромашне планинаске средине титулу "ваздушне бање". Значи кад је неко мјесто толико сиромашно да имају само шуме и пашњаке, а да се народ не би селио, ваша средина добије поносну титулу "ваздушна бања".
Држава вам направи оне лијепе хотеле са дубоким косим крововима у којима се запосли нешто народа. А онда њих посјећују синдикати из индустријских средина током празника или боловања да побољшају здравље. Политика је значи и тада водила рачуна о здрављу народа.
Бањалуци најближа једна такава је Кнежево, мјесто које туристичка организација нашег града и дан данас рекламира као "ваздушну бању" коју ето не смијете заобићи. Ако не вјерујете има на гуглу.
Значи за нашу причу имамо већ три битне ствари: кисеоник, здравље и политику. Да би прича била потпуна фали јој онај најзанимљивији дио, а то је бизнис. Управо прича о кисеонику који у Републици Српској користе болнице има све те дијелове, па хајде да то кренемо објашњавати из почетка.
Кисеоник, као што смо се усагласили, не убија, не може бити отрован, није ни на који начин штетан, тако да не може постојати ничија лоша намјера да вас ето отрује кисеоником. Као што знамо многи грађани, чије је здравље било угрожено претходних мјесеци због заразе корона вирусом, спашени су управо захваљујући што су болнице имале довољне количине кисеоника.
Само се мало присјетите страшних сцена из Индије која је остала без кисеоника у болницама и када се боца на црно од 3 литре плаћама десетинама еура. Има и то на гуглу. Или боље немојте.
Значи, кисеоник се показао као један од пресудних лијекова у борби за сваки живот обољелих од коронавируса.
Набавити кисеоник у појединим валовима пандемије уз ограничења преласка граница било је равно немогућој мисији, али о томе не бих јер је то баш досадно техничко питање.
Значи, долазимо до још једног закључка да је кисеоник и лијек. Али, вјеровали или не, није увијек тако било. Кисеоник су до прије пар година сви на овом свијету, па и у Европи, третирали као препарат а не лијек. То исто пише све на гуглу.
Сад долазимо опет до политике. Европска унија одлучила је да за своје чланице пропише или класификује шта је то медицински кисеоник, а то је онај који има 99,5 одсто чистоћу и само тај се користи као лијек. Они су ту још навели разних ствари о процедурама, праћењима, атестима и свиме шта прати један лијек. Све су то лијепо увели код себе. А знамо, наравно, разлику између препарата и лијека. Ако не, па знамо гуглати.
Нешто прије пандемије и Агенција за лијекове БиХ урадила је свој правилник у којем између осталог уводи класификацију да је и кисеоник који се користи у болницама лијек и дефинише га као медицински кисеоник. Неки кажу да је Агенција неовлаштено донијела тај правилник па га надлежно Министарство цивилних послова БиХ, које је једино овлаштено законом, није усвојило. Власт ко власт, може јој се и овако и онако.
Али ми долазимо до веома занимљивијег детаља наше приче. Да ли је кисеоник који користе наше болнице сертификован по том правилнику Агенције или није? Имају ли фирме које педест и више година прометују тај исти кисеоник дозволу за промет, опет по правилнику, или не?
Ево већ данима траје беспоштедна политичка битка опозиције предвођене Драшком Станивуковићем са једне стране и владајућих са друге стране око тог питања. Да ли је кисеоник без дозволе Агенције лош за пацијенте а исти кисеоник са дозволом Агенције добар за пацијенте?
Да, да добро сте прочитали ради се о истом кисеонику који се прометује и користи у болницама више од педесет година. Потпуно исти кисеоник са 99,5 одсто чистоће. Све наше болнице имају обучене чак и раднике који су и пензију знали зарадити радећи на урађајима који користе, нећете вјеровати, исти кисеоник читав радни вијек. Чуда су могућа.
Ако није досадно да наставимо? Јер слиједи расплет са четвртим елементом приче а то је бизнис. Фирма која се усудила да задних 18 мјесеци прометује кисеоник без дозволе Агенције је "ТГТ Техногас" који ето такав кисеоник прометује задњих педесетак година колико и постоји.
Имају чак и сву ту посебну опрему за складиштење и пуњење боца кисеоником све ове године. Јер, сложићете се, да би кисеоник био спремљен као укапљени у боци, која се допрема у болнице, мора се чувати под великим притисцима и на ниској температри. Али то су неке техничке ствари и досадне су.
Опет, у оној некада Југославији, моћној држави, био је и "Техногас". Невјероватно зар не? Једна од великих фирми која се раширила по свим бившим републикама и покрајинама. Некада је и директор тог гиганта "Техногаса" био лично Слободан Милошевић.
Да, то је онај исти Слобо Милошевић који је касније отишао у политику и заједно са другим другарима растурио државу. Од тог моћног и великог “Техногаса“ нама у Републици Српској је остао само један мали дистрибуцијски центар који је постао "ТГТ Техногас". И то баш у Трну, у Лакташима.
Како је један сличан дио допао и Федерацији БиХ у току рата су формирана засебна предузећа која су се наставила бавити, вјеровали или не, оним што су одувјек и радили, прометом гасова, између осталог и кисеоником. Само су им се власници мјењали.
И онда не тако давно промјенио се и правилник Агенције за лијекове БиХ који је дистрибутере гасова ето почео третирати као веледрогерије и тјерати их да сертификују кисеоник, исти онај који су одувјек прометовале а то је онај 99,5 одсто чист.
Али диретор тог "ТГТ Техногаса" је бивши високи функцинер СНСД-а а директор Агенције за лијекове је члан и активиста ПДП-а.
Па зар је нама оваквим какви смо потребно било шта више за добру политичку, онако сочну и напету, са елементима хорора, причу о добрим и лошим момцима. О борби правде против режима. О свим нашим истинама и заблудама, европским стандардима, о нашем свакодневном бити или не бити.
Шта је онда истина, упитаће се можда неко. Па она је једна, а то је да кисеоник у болницама не убија, већ лијечи и да је чистоће 99,5 одсто звао се медицински или не.
И да би у овом страначком рату око дозвола и сертификата неко можда могао и судски да одговара, да не кажем претешку ријеч и затвора заглавити. Тек толико да и ова политичка прича буде потпуна.