Бијељина: Најгледанија "Комедија ометена у развоју"
Представу је према тексту Миливоја Млађеновића режирао Душан Тузланчић, а у њој игра комплетан ансамбл најмлађег позоришта у Републици Српској.
Глумац Иван Петровић је на Данима Зорана Радмиловића прошле године награђен Зорановим брком за главну улогу у овој представи, а прошле седмице се бијељински ансамбл представио крушевачкој публици у оквиру Дана Српске у Србији и награђени су изузетно дугим аплаузом са неколико бисева.
- Заиграти било коју представу у позоришту пред којим стоје бисте Љубинке Бобић, Миодрага Петровића Чкаље, Радмиле Живковић, Бате Паскаљевића, Милана Пузића, Ташка Начића и Ђузе Стојиљковића - није поштовање, то је обавеза, па ако хоћете и страх од таквих џинова глуме. Нисмо имали право да будемо ни осредњи, а камоли лоши - каже Петровић за наступ те вечери.
Иако је до сада најигранија и најгледанија представа, интересовање публике у Бијељини за "Комедију ометену у развоју" и даље не јењава, а тајна представе је, према ријечима глумца Игора Кајмаковића, да је свако играње својеврсна премијера, а не реприза.
- Како се нова представа приближи, писац и редитељ ми, попут Мајкрософта, редовно шаљу ажурирање, апдејт који оптерећује меморијске капацитете, али представу чини свјежом, актуелном. Уз то, неке ствари се роде и на лицу мјеста, у интеракцији између нас - истиче Кајмаковић, који у представи тумачи лик Типичног Сељачине и сигурно је један од "бисера" ове представе.
Глумац Михаило Максимовић који тумачи брата Јована, свештеника и најбољег друга главног јунака, наводи да познаје људе који су ову представу гледали пет и више пута и да су управо они највећа обавеза за ансамбл који се труди да тако вјерној публици понуди увијек нешто ново.
- Мој лик је у љетњој паузи претрпио квалитетну допуну, што ће публика имати прилику да види у новој позоришној сезони. Радујем се сваком новом игрању ове представе - каже Максимовић.
Редитељ Душан Тузланчић напомиње да "Комедија ометена у развоју" није прављена да буде спектакл и да није претенциозна.
- Прављена је да прича о нама, нашим слабостима и глупостима. И по могућности, да се што мање лаже у њој. Можда су људи жељни гласно изговорене истине - поручује Тузланчић.