latinica  ћирилица
08/10/2021 |  12:06 ⇒ 14:23 | Аутор: СРНА

Лакић: Изазовна ситуација када је ријеч о менталном здрављу

Национални координатор за заштиту менталног здравља Републике Српске Биљана Лакић оцијенила је да је ситуација изазовна када је ријеч о менталном здрављу становништва, усљед промијењених услова и начина живота због пандемије вируса корона.
Биљана Лакић - Фото: СРНА
Биљана ЛакићФото: СРНА

- Ми смо посттранцизиона и постратна земља и имали смо своје изазове које смо превладавали. Сигурно је да пандемија вируса корона не иде у прилог добрим условима за заштиту менталног здравља - напоменула је Лакићева.

Она је навела да је под ризиком цијела популација због промијењених услова и начина живота, рестрикције кретања и контаката, економске потешкоће, као и могуће слабије доступности неких услуга редовне здравствене заштите због оптерећења система на сузбијању вируса корона.

- Ми то негдје и видимо кроз повећан број јављања људи. Људи се највише јављају због анксиозних и депресивних тегоба, али долази и до погоршања код лица која су раније имала здравствене проблеме. Посебан проблем је и како заштитити особље које већ годину и по дана ради под већим притиском - рекла је Лакићева.

Она је додала да се за особље разматра увођење велнес програма, те неке врсте самопомоћи у складу са могућностима.

- Када је ријеч о легислативи, она је добра. Пратимо препоруке Свјетске здравствене организације и у контакту смо са њима. Први Закон о заштити менталног здравља регулисао је важна питања попут присилне хоспитализације које до тада није било регулисано. Са новим законом смо отишли и корак даље јер је циљ да се што више поштују људска права и достојанство корисника - навела је Лакићева.

Помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске Милан Латиновић рекао је данас у Источном Сарајеву да у систему здравствене заштите годишње просјечно буде прегледано 30.000 грађана, око 3.000 лица са менталним сметњама буде хоспитализовано током године у болницама, док је око 500 у акутној фази хоспитализације.

- Наши професионалци раде у врло тешким околностима јер је повећан број лица која имају сметње као посљедицу изазвану инфекцијом вирусом корона - рекао је Латиновић поводом обиљежавања 10. октобра Свјетског дана менталног здравља.

Он је навео да су здравствени радници коју су у протекле двије године радили у центрима за заштиту менталног здравља и у болницама, осим редовног посла, често били ангажовани као помоћ у другим службама попут ковид амбуланти или хитне медицинске помоћи.

Латиновић је указао да је ово министарство у протеклих годину дана радило на легислативи, напомињући да је прошле године усвојен Закон о заштити менталног здравља, али и донесена Стратегија и израђен Акциони план за провођење активности планираних у Стратегији.

Латиновић подсјећа да је први Закон о заштити лица са менталним поремећајем донесен 2004. године, а прва стратегија 2009. године.

- Сва стратешка документа усклађујемо са акционим плановима и стратегијама Свјетске здравствене организације. Као члан Свјетске здравствене организације придржавамо се тих препорука - рекао је Латиновић.

Он је истакао да је велики доприносе Владе Швајцарске, која подржава пројекат унапређења менталног здравља у БиХ којим се обезбјеђује знатна подршка едукацији и раду са корисницима, као и легислативи.

- То је велики допринос Владе Швајцарске и тимова који раде у оквиру тог пројекта, прије свега у Републици Српској имамо координатора који ради на том програму. Све активности и садржаји усмјерени су на то да лица са сметњама у менталном здрављу добију заслужену бригу и интегришу се у друштвени живот - рекао је Латиновић.

Латиновић је рекао да је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, након десет година обиљежавања у Бањалуци 10. октобра - Свјетског дана менталног здравља, то данас учинило у источном дијелу Републике Српске.

Корисник Мирослав Јовановић, који је већ седам година укључен у програм заштите менталног здравља због ратних траума, истакао је значај јављања за помоћ стручним лицима на вријеме, наводећи да је први корак одлучујући, али и најтежи.

- Јако је битно јавити се сам, доћи код психијатра и психолога и рећи - имам проблем, помозите ми. Нажалост, живимо у постратном времену, времену када људи пате од депресије и анксиозности и других менталних поремећаја - навео је Јовановић.

Он је додао да су му психијатри препоручили да се бави говорништвом.

- То радим већ неко вријеме и обишао сам цијелу БиХ говорећи како здравима, тако и болесним. Тако се осјећам корисно, а помогло ми је и у опоравку - рекао је Јовановић.

Свјетска здравствена организација прогласила је 10. октобар Свјетским даном менталног здравља с циљем подизања свијести о проблемима у вези са менталним здрављем, те побољшања услова за пружање одговарајуће заштите.