Какве посљедице је оставила пандемија на ментално здравље становника? (ВИДЕО)
Готово милијарда људи има ментални поремећај и ово може да погоди свакога, а водећи облик је депресија, од које, према процјенама, пати пет одсто свјетског становништва. Центрима за ментално здравље, грађани се највише јављају због анксиозних и депресивних тегоба.
Пандемија изазвана вирусом корона - у потпуности је промијенила наш живот. Страх, тјескоба, фрустрација, беспомоћност – само су неки од осјећаја с којима се бори већи број грађана.
Једни су симптоме имали и прије короне, а сада су појачани. Некима је тек након што су пребољели корону откивено одређено ментално обољење.
- Људи се највише јављају због анксионзних и депресивних тегоба, али долази до погоршања код људи који су имали раније неке менталне здравстевене проблеме. Постоје ситуације гдје вирус има додатни утицај на мозак, гдје настају изненадна стања акутног можданог синдрома, који је понекад тешко предвидјети. Она се врло брзо развијају - појаснила је Биљана Лакић, национални координатор за ментално здравље Републике Српске.
Према ријечима психијатара и психолога, претходна искуства показују да је најтежи први корак - односно потражити стручну помоћ, а након тога се са пацијентима, успоставља добра сарадња.
Из Центра за ментално здравље у Источном Сарајеву, истичу да је број услуга за претходних девет мјесеци - већ достигао ранији годишњи просјек. Протоколи лијечења пацијената, исти су као и прије пандемије.
- С обзиром да посљедице психијатријске какав год да је узрок и етиологија су увијек исте, тако да протоколи лијечења су практично остали исти, ми смо се снашли у датим околностима, евентуално неке техничке иновације, као што су онлајн прегледи - навео је Олег Грубач, психијатар.
У систему здравствене заштите, годишње буде прегледано 30 хиљада грађана. Око 3.000 лица са менталним сметњама буде збринуто током године у болницама, док је око 500 у акутној фази хоспитализације.