Пред Aнкаром скупа зима
Турска, један од највећих увозника гаса у Европи, зависи од гасовода из Русије, Азербејџана и Ирана, као и од увоза течног природног гаса из Нигерије и Алжира, те спот тржишта.
Анкара је имала четири дугорочна уговора о увозу који су истекли ове године у укупном износу од 16 милијарди метара кубних годишње.
Турска је обновила један од њих, са Азербејџаном, договарајући трогодишњи уговор о увозу до шест милијарди метара кубних годишње, након истека петнаестогодишњег уговора за 6,6 милијарди метара кубних, изјавила су два индустријска извора за Ројтерс.
Нови, краћи уговор ће бити за спот увоз гаса са цијенама индексираним према италијанском ПСВ чворишту, за разлику од дугорочних уговора по систему "узми-или-плати" са цијенама индексираним према нафти за које Анкара жели постепено укидање.
Због тога, Анкари преостају три уговора - два за увоз из државног и приватног сектора путем нафтовода из руског "Гаспрома" од по четири милијарде метара кубних, који истичу на крају године, и један од 1,3 милијарде метара кубних нигеријског ЛНГ-а, који истиче овог мјесеца.
Састанак руског и турског предсједника прије двије седмице завршен је без договора о гасу.
Предсједник Русије Владимир Путин покушао је да умири Анкару, рекавши да је од гасне кризе у Европи заштићена испоруком кроз руске гасоводе. Али Турска има мало резерве гаса на које би се могла ослонити ако се разговори одуже.
- Сав уговорно доступан гас из Русије, Ирана и Азербејџана повучен је и кориштен од средине септембра - рекао је извор из турске индустрије.
У прошлости је Турска користила ЛНГ да допуни скупљи увоз преко гасовода. Повећавши удио ЛНГ-а у увозу гаса за готово трећину у последње двије године, Турска је својим увозним партнерима сугерисала да скупи уговори индексирани према нафти за гас из гасовода морају постати конкурентнији.
Очекује се да ће план за покривање до четвртине потрошње открићем нових резерви на Црном мору од 2027. године ојачати преговарачку позицију Турске.
Међутим, ове године суша је смањила хидроелектричну енергију, чиме су термоелектране на празном ходу поново стављене у погон, чиме је повећана потрошња Турске на очекивани рекорд од 60 милијарди метара кубних гаса, и то док цијене у Европи расту.