Тешко је остати имун на таленат Ана-Емилије Крунић; Погледајте њене радове
Вријеме је да упознамо изузентно талентовану, оригиналну и маштовиту Ана-Емилију Крунић. Њен таленат сигурни смо да ће вас освојити на први поглед.
С маштом која не познаје границе, ова седамнаестогодишњакиња истински ужива у савршено измаштаном свијету, препуном љепоте, боја и јасних линија.
С графитном оловком у руци, Ана-Емилија спремна је своју визију довести до потпуне перфекције. Њежно, занесено и у љубави са сликарством, ова млада дама вјешто барата својим сновима, дозвољавајући машти да је одведе на онај најљепши пут, пут испуњен умјетношћу и бојама.
А, све је почело јако рано. Несвакидашњи дар за цртање био је изражен и у најранијем дјетињству. Цртала је непрекидно, истражујући технике које ће највјеродостојније показати њену љубав према сликарству. Тако су свеске и блокови, веома брзо постали испуњени најљепшим мотивима. Најчешће су то били омиљени ликови из цртаних филмова и игрица, а онда је сазријевање учинило своје, па су на ред дошли и портрети.
Стотине цртежа је нацртала и сваки наредни је био бољи од претходног.
Данас Ана-Емилија има седамнаест година, ученица је Средњошколског центра "Источна Илиџа" у Палама. Будућа фармацеутска техничарка, у слободно вријеме добро ушушкана у свом малом личном универзуму, ствара најљепше цртеже. Папир, графитна оловка и јасна визија - тад чаролија почиње.
- Начешће сликам особе које ме инспиришу у разним аспектима живота или ме једноставно привуку црте њиховог лица. Лично, портрете сврставам у посебну умјетност јер се ту тежи ка перфекцији, а машта и унос емоција су скоро неизводљиви - истиче Ана-Емилија.
На вјештинама које посједује свакодневно ради. Ипак, њених шеснаест далеко од маште и емоција, било би тешко пренијети на папир. Зато нас и не чуди да је истражујући многе технике у сликарству, пронашла ону која је чини најсрећнијом.
- Искрено, највише уживам у изради апстракција, гдје машти нема краја - истиче талентована Паљанка.
Њен дигитални цртеж Емилије Кларк, пренесен на папир и платно, краси један стан у Лондону. Наруџбе се нижу, а Ана- Емилија постаје све сигурнија у посебан дар који носи у себи.
Често истиче како не жели другима објашњавати своје цртеже и слике, јер јој је доживљај особе преко пута, заправо јако важан. Сваки рад истински је отисак емоција које у себи чува. Урођени таленат, дар који нема цијену или генетика - за сада су сви одговори могући. Једно је сигурно, одрастање уз палете боја, платна, кистове и занесено стварање њеног оца Александра, такође сликара, оставило је траг и жељу за сталним истраживањем.
Кућа Крунића тако је свакодневно испуњена најфинијим емоцијама, али и радовима који својом љепотом одузимају дах.
И без обзира на огромну љубав коју гаје према сликарству, отац и кћерка су потпуно другачији у изражају, али исти у жељи, љубави и преданости.
- Мој отац такође слика, међутим не користимо исте технике и мотиве. Једноставно смо се пронашли у различитим сферама умјетности.
Задивљујуће је што у сваком трентку Ана-Емилија зна шта жели, потпуно је сигурна у своје одговоре, у огромну љубав коју преноси на платно, али и детаље који је привлаче, интересују и чине срећном.
- Увијек ме је занимала историја умјетности, јер је уско повезана са друштвом и истински је израз наших вриједности, осјећања и промјена кроз које пролазимо временом. Велики Салвадор Дали ми један од омиљених сликара. Изузетан је, посебан, брилијантан и суптилан, то видимо кроз његове радове - каже млада умјетница.
С великим сновима Ана-Емилија уљепшава дане. Машта о својој изложби, на којој би представила све оно што она заправо јесте. Ова дјевојчица свој дар живи, надограђује, његује и чува, њежношћу и искреним емоцијама. Можда баш због тога, имамо утисак да велике ствари и дјела о којима ћемо говорити, тек долазе, а ми им се истински радујемо.
- Много је оних који се устручавају урадити оно што желе. Ако је цртање у питању, онда ћу рећи, блок на столу и оловка у руци и већ је пола посла обављено - истиче Ана-Емилија.