Манастир Лелић у завичају Светог Владике Николаја Велимировића (ФОТО/ВИДЕО)
Велика је радост бити у крају одакле потиче једна таква личност попут Светог Владике Николаја, чије су Бесједе и поучне мисли биле саставница наших првих емисија о вјери православној, па све до данас.
Од родитеља Драгомира и Катарине рођен је на Туциндан 1881.године као најстарије од деветоро дјеце. Добио је име Никола по Светом Николи, крсној слави Велимировића.
Крштен је у манастиру Ћелије, тада парохијској цркви села Лелић. Његов животни пут започиње у овом селу, смјештеном на сјеверним падинама планине Повлен, недалеко од Ваљева.
Основну писменост стекао је у манастиру Ћелије. Школовао се и вриједно сабирао знање у Ваљеву и Београду, затим у Њемачкој, Швајцарској, Енглеској и Русији.
Његова дјелатност развијала се у правцима црквеног, духовно-пастирског послања, мисионарства и богословско-књижевног рада. Преживио је логор Дахау. Послије Другог свјетског рата емигрирао је у Америку.
Током молитве у руском манастиру Св. Тихона у Пенсилванији упокојио се 18. марта 1956.године. Сахрањен је у српском манастиру Св. Саве у Либертивилу, у предграђу Чикага, а одатле су његове мошти пренесене у Србију 3. маја 1991.године.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве у мају 2003.године прогласио је за светитеља Владику Николаја Велимировића.
Људи се дијеле на оне који чине добра дјела у име Божије и на оне који то не чине. Једно од добрих дјела је подизање богомоља, светих храмова. Када је село Лелић у епархији ваљевској добило своју прву богомољу?
- Заузимањем Св. Владике Николаја Велимировића и његовог оца Драгомира село Лелић је добило цркву. Градња цркве започела је 1927.године, а завршена је 1929.године на њиховом породичном имању. То је задужбина Владике Николаја. Када помиње у својим дјелима велике задужбинаре, од Немањића и других који су кроз нашу историју подизали древне светиње и манастире, он на крају каже: "И мој отац Драгомир из Лелића подиже цркву у Лелићу". Никад себи није то приписивао, већ је говорио да је његов отац подигао овај храм - изјавио је игуман манастира Лелић отац Георгије.
Манастирска црква посвећена је Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Љетњи Никољдан, 22. мај је слава манастира Лелић.
Најзначајнији датум је 3. мај, дан Светог Владике Николаја Велимировића, спомен на пренос његових светих моштију из Америке у отаџбину.
Велико сабрање народа дешава се и на Преображење Господње, 19. августа, када се одржава црквено-народни сабор, сјећање на освјештање цркве 1929.године.
- Манастир је грађен у моравском стилу по угледу на храмове из околине Охридског језера. Грађен је од материјала из овог краја, цигле и сиге. Неимари су били Македонци. У то вријеме је и фрескописан, изграђен је звоник, народна трпезарија. Као парохијски храм служио је од 1929. до 1996.године, када је црква у Лелићу претворена у манастир - рекао је игуман манастира Лелић отац Георгије.
Лелић је мушки манастир. Монаси дан започињу Јутрењем и Светом литургијом, а завршавају Вечерњом службом и молитвеним правилом у својим келијама.
Осим богослужења, братство манастира бави се издавачком дјелатношћу, пчеларством и производњом ракије, по чему је познат ваљевски крај.
Манастир Лелић је и мјесто ходочашћа, гдје људи проналазе утјеху и мир у молитви и гдје долазе на поклоњење пред кивотом са светим моштима Владике Николаја Велимировића.
Олга Ненадовић из Украјине, удата за Србина, мајка четворо дјеце од ране младости чита дјела Владике Николаја. То јој је, каже, промијенило поглед на живот и свијет.
- Одавно читам дјела Владике Николаја. Омиљена ми је књига "Молитве на језеру". Док је топло вријеме у манастир Лелић долазим често, али највише због Владике Николаја - изјавила је Ненадовићева.
- Дошли смо на ходочашће да обиђемо ове наше лијепе манастире и да се помолимо Богу, да нам очитају молитве за здравље поред моштију Св. Николаја. Надамо се да ће нам дати исцјељење. Вјерујемо у Бога и обилазимо манастире - рекла је Невенка Симатовић из Руме.
Свети Владика Николај Велимировић умио је на једноставан начин да објасни многе животне ситуације и проблеме кроз своје Бесједе. Издвојићу дио из његове Бесједе "О побједи свијета" - Свијет је препун невоља, мука, гробова и мириса од трулежи. Ко то све може поднијети? Само онај ко има јако срце. А, јако срце има само онај коме у срцу борави Христос."
- Нема теме у људском животу о којој Владика није говорио и писао. Он је цијели људски живот на овој земљи објашњавао кроз Васкрслог Христа. Христос је поднио жртву ради нас, ради свих људи. Кроз Васкрслог Христа и ми треба све да подносимо, и муке и патње и недаће, које нас сналазе на овој земљи. Живом вјером да то носимо и да се молимо да нам Бог увијек дометне вјере у свим искушењима животним - рекао је игуман манастира Лелић отац Георгије.
Храм у Лелићу су иконописали и фрескописали отац и син, Крста и Рафаило Николић из Лазаропоља, у Сјеверној Македонији.
Нису били академски умјетници, него су занат изучили од старих српских иконописаца, чији су били потомци. Упечатљива је фреско-композиција Страшног Суда Божијег на сјеверном зиду цркве.
- То је ријетко у нашој Цркви. Има нека мања композиција у манастиру Морача, али не знам да негдје у Србији и српској цркви постоји оваква фреска. На један визуелан начин је приказан Страшни Суд Божији. И то не треба да плаши нас људе, него да нам буде подсјетник да будемо још бољи и да чинимо још боља дјела за вријеме свог живота на земљи - изјавио је игуман манастира Лелић отац Георгије.
Боравећи у Лелићу срели смо и рођаке Светог Владике Николаја Велимировића. Они су попут свог славног претка скромни и вриједни људи, побожни и вјерни Цркви.
- Владика Николај ми дође стриц. Он је наш светац. Његов синовац Јово био је такође владика. Радила сам у фирми, сада сам у пензији и не бих мијењала живот у Лелићу - изјавила је Милојка Велимировић.
- На мјесту гдје се он родио саграђена је црква и сада се уређује комплетно домаћинство Велимировића. Ту ће посјетиоци моћи да дођу и да се поклоне на мјесту гдје је свјетлост дана угледао Владика Николај - рекао је Верољуб Велимировић.