Хумани подвизи често буде топлину осјећања код људи - прича о Љубиши Шљивићу
Овај двадесетосмогодишњак пјешачи рутом дужом од 800 километара, а све како би тим подвигом симболично позвао људе да помогну дјечаку којем је неопходна медицинска помоћ.
Племенитом мисијом помоћи људима који су у стању потребе Љубиша Шљивић жели својим примјером додатно подстаћи све да пробуде оно хумано у себи.
Хуманитарно путовање почело је из родне Хрватске коју је са родитељима напустио 1995. године, а завршиће у Крагујевцу у Србији.
Више од 800 киломентара дугачка је маршрута којом пјешачи.
- Кренуо сам, данас је 21. дан на хуманитарно путовање од родног села Бињани Доњи у околини Задра, до Крагујевца. Рута је неких 850 километара. Ово ми је прво дуже пјешачење. Прије тог сам радио двадесетак, тридесетак километара и већ сам промашио све неке рокове које сам планирао - рекао је Шљивић.
Поред пјешачења свој хуманитарни рад употпунио је и вожњом бицикла. Обишао је 15 земаља, 14.000 километара, а све са циљем помоћи најмлађима који болују од тешких и ријетких болести.
Помоћ четворогодишњем Илији Милановићу из Косјерића овај пут његов је мотив и снага.
- Возио сам до Барселоне 2017. године. Године 2018. сам отишао корак даље, до Лисабона, за помоћ малој Милици из Зрењанина. Возио сам преко Алпа, до најсјеверније копнене тачке Европе, Норткапа, неких 6.000 километара, за 85 дана за малог Михајла Милојевића из Београда - изјавио је Шљивић.
Добри људи обиљежили су његово путовање. Како каже, свакодневно се сусреће са људима добре воље, добрим домаћинима који су спремни да га угосте.
Моје је само да испјешачим планирану руту, каже он.
Воља и здрав разум употпуне свако путешествије те се оно са успјехом заврши до краја.
Оваквим путовањима бави се од 2017. године. Добровољни је и давалац крви.
Желио је да путем свог принудног одласка из Хрватске крајем двадесетог вијека прође планирану дионицу.
- То је просто мој мотив у глави. Хтио сам да прођем ту исту дионицу коју сам прошао 1995. године - рекао је Шљивић.
Велики значај овом путовању дала је Српска православна црквена општина Приједор која је својим благословом пружила допринос овом хуманом подвигу.
Симболичним пјешачењем од 10 километара троје љубитеља планинарења из Планинарског друштва Клековача из Приједора дало је свој допринос.
- Помаже се малом Илији да би проходао, да би учинио први корак. Испраћамо га испред нашег храма Св. пророка Илије са жељом да и ових наредних 500 - ак пет километара стигне здрав и прав, да ово његово путешествије буде успјешно и да једног дана управо проходи нашим градом Приједором - рекао је свештеник у цркви Светог пророка Илије на Уријама Бранко Лазичић.
- Примјетили смо како су друштвене мреже данас популарне за ову заиста хуману активност нашег Љубише. Планинари су се укључили у ову активност, још у ФБиХ, тачније његов пролазак кроз ФБиХ. Онда смо и ми хтјели, обзиром да је његова путања кроз Приједор, са једне људске и природњачке стране да помогнемо овом младом човјеку на овом заиста хуманом подухвату - поручио је секретар Планинарског друштва "Клековача" Приједор Марко Сарић.
Бити хуман није позив, већ осјећање које свако треба да тражи у себи и да га надограђује.
Чинећи добра дјела и помажући другима помажемо себи и будимо оно добро, због чега се касније и ми сами осјећамо радосно.