Влада Српске утврдила Закон о културним добрима (ФОТО)
- Доношењем новог Закона о културним добрима произашло је из потребе за побољшањем и унапређењем постојећег нормативног оквира у области заштите и коришћења добара, која је утврђена важећим Законом о културним добрима а којим би се омогућио развој дјелатности заштите и очувања материјалних и нематеријалних културних добара, напредак установа заштите у стручном смислу, као и обезбјеђивање свих неопходних услова за заштиту и сигурност непокретних, покретних и нематеријалних културних добара, која су од општег интереса за Републику Српску - саопштено је из Бироа Владе за односе са јавношћу.
Један од веома важних разлога за доношење новог Закона јесте потреба да се у законски оквир уведе и дефинише сасвим нов појам, који важећи закон не познаје, а то је „нематеријално културно добро“, које је као категорија културног добра дефинисана обавезујућим међународним актима, као и ради усаглашавања Закона са Законом о култури и Законом о музејској дјелатности, у којем је усвојена и уграђена категорија нематеријално културно добро.
Како би се олакшала примјена закона, приступило се изради новог Закона о културним добрима, а не измјенама и допунама важећег закона.
Влада Републике Српске утврдила је данас, у Бањалуци, на 142. сједници, Закон о културним добрима.
— Влада Републике Српске (@Vlada_Srpske) October 21, 2021
Више на:https://t.co/36tl0YbEbo pic.twitter.com/tb5uKsYaMw
Влада Српске прихватила је Информацију о трезорском систему пословања у здравственом систему Републике Српске.
Закључком Владе задужују се јавне здравствене установе: Завод за форензичку психијатрију Соколац, Дом здравља Бијељина, Дом здравља Дринић, Дом здравља "Др Душан Марчета" Источни Дрвар, Дом здравља "Свети Лука" Калиновик, Дом здравља "Свети Пантелејмон" Котор Варош, Дом здравља "9. јануар" Крупа на Уни, Дом здравља "Др Младен Стојановић" Лакташи, Дом здравља Љубиње, Дом здравља "Др Јован Рашковић" Мркоњић Град, Дом здравља Невесиње, Дом здравља Приједор, Дом здравља Прњавор, Дом здравља Србац, Дом здравља Станари, Дом здравља "Свети Сава" Теслић, Дом здравља Милићи и Дом здравља Шипово да предузму све потребне мјере и радње, из своје надлежности, у циљу уласка у трезорски систем Републике Српске од 01.01.2022. године.
Такође, овим Закључком задужују се јединице локалне самоуправе: Град Бијељина, Општина Дринић, Општина Источни Дрвар, Општина Калиновик, Општина Котор Варош, Општина Крупа на Уни, Општина Лакташи, Општина Љубиње, Општина Мркоњић Град, Општина Невесиње, Град Приједор, Општина Прњавор, Општина Србац, Општина Станари, Општина Теслић и Општина Шипово да, у складу са надлежностима, предузму све потребне активности на укључивању надлежних домова здравља у локалне трезоре од 01.01.2022. године.
Очување и унапређење финансијске одрживости здравственог система Републике Српске један је од приоритетних циљева дефинисаних у Програму економских реформи Републике Српске за период 2021–2023. годинe. Прелазак јавних здравствених установа на трезорски систем пословања, једна је од планираних активности за заустављање тренда повећања укупних обавеза у здравственом систему. Досадашња искуства су показала да трезорски начин пословања омогућава квалитетније и транспарентније финансијско планирање, управљање и контролу трошења јавних средстава.
Преласком на трезорски систем пословања домови здравља и друге здравствене установе у Републици Српској престају да функционишу као индивидуалне пословне цјелине већ, као буџетски корисници, постају дио јединственог трезорског система Републике Српске који подразумијева другачије оперативне процедуре и праксе, нарочито када се ради о финансијском управљању. Сходно томе, јединице локалне самоуправе, као оснивачи локалних домова здравља, добијају могућност и надлежност непосредног праћења планирања, управљања и контроле финансијског пословања надлежног дома здравља.
Важно је нагласити да су локални трезори одговорни за измирење обавеза у складу са одобреним финансијским планом, односно одлуком о усвајању буџета општине или града. Тиме се доприноси већој стабилности у самом пословању домова здравља обзиром да буџет општине или града постаје гарант финансијске сигурности да ће се услуге пружати у складу са планом и буџетом, што је нарочито важно у условима непредвиђених догађаја и ванредних ситуација попут актуелне пандемије изазване обољењем COVID-19.
Поред тога, обзиром да буџетски корисници имају обавезу да припремају и достављају надлежној служби општине/града своје буџетске захтјеве, прелазак на трезорски систем пословања за домове здравља значи и јачање функције планирања.
Имајући у виду да буџетски корисници, у складу са Законом о трезору, могу стварати обавезе највише до износа средстава одобрених у буџету, омогућава се ефикасније и рационалније кориштење јавних ресурса и виши ниво контроле трошкова у здравственом систему.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о петнаестој емисији обвезница Републике Српске за измирење обавеза по основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године.
Овом одлуком у Централном регистру хартија од вриједности 5. новембра 2020. године биће регистрована 15. емисија обвезница Републике Српске за измирење обавеза по основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године, вриједности 8.150.169 KM.
У претходних четрнаест емисија обвезница за измирење потраживања по основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године, Република Српска је емитовала укупно 442.990.808 КМ.
Обвезнице ратне материјалне и нематеријалне штете имају рок доспијећа 13 година од дана емисије и период одгоде исплате главнице од три године, урачунат у рок отплате. Каматна стопа је фиксна, 1.5% годишње. Рачуна се на остатак главнице, уз примјену линеарног модела обрачуна камате, на бази стварног броја дана.
Влада Републике Српске донијела је и одлуке о одобравању 30.000 КМ Пољопривредној задрузи Дрина Скелани, 50.000 Пољопривредној задрузи Топлица-Сребреница и 20.000 Синерџи груп Скелани, на име остваривања права на подстицајна средства за реализацију заједничких пројеката Владе Републике Српске и општине Сребреница.
Средства се обезбјеђују из субвенција за подстицај развоја пољопривреде и села у оквиру Афгенције за аграрна плаћања, а корисници су дужни доставити доказе о намјенском утрошку додијељених средстава.
Влада Републике Српске, на приједлог Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, усвојила је и План управљања кризном ситуацијом за контролу и сузбијање заразне болести класичне куге свиња у Републици Српској, а овај документ садржи опсежан план мјера које се спроводе у случају појаве класичне куге свиња у Републици Српској.