Астрономи пронашли наговјештаје прве планете налик Земљи изван наше галаксије (ВИДЕО)
Могући сигнал планете који је открио Насин рендгенски телескоп "Chandra X-Ray" налази се у спиралној галаксији Месје 51 која се налази на око 28 милиона свјетлосних година од Млијечног пута.
Овај нови резултат је заснован на посматрању транзита, када пролазак планете испред звијезде блокира дио свјетлости звијезде и даје карактеристичан пад сјаја који се може открити телескопима. Ова техника је већ коришћена за проналажење хиљада егзопланета.
Др Розен ди Стефано и њене колеге тражили су карактеристична одступања у сјају рендгенских зрака добијених од одређеног типа објеката код којих је то уочљивије.
Ови објекти обично садрже неутронску звезду или црну рупу која одвлачи гас од оближњег сунца, то јест звијезде. Ситније и крупније небеске честице и други материјал у близини неутронске звијезде или црне рупе постају прегријани и емитују сјај на таласним дужинама рендгенских зрака.
Пошто је област која производи тако свјетле рендгенске зраке мали, планета која пролази испред њега могла би да блокира већину или све рендгенске зраке, што олакшава уочавање транзита.
Чланови тима су користили ову технику да открију кандидата за егзопланету у бинарном систему званом М51-УЛС-1.
- Метода коју смо развили и примијенили је једина тренутно примјенљива метода за откривање планетарних система у другим галаксијама - рекла је за Би-Би-Си њуз др Ди Стефано из Центра Харвард-Смитсонијан, одсека за астрофизику при Универзитету Кембриџ, у САД.
- То је јединствена метода, посебно прилагођена за проналажење планета око рендгенских бинарних система на било којој удаљености са које можемо измерити светлосну криву - објаснила је др Ди Стефано.
Будући лов на планете
Овај бинарни систем садржи црну рупу или неутронску звијезду која кружи око своје звијезде чија је маса око 20 пута већа од Сунчеве. Неутронска звијезда је тек језгро онога што је некада била масивна звијезда.
Транзит је трајао око три сата, током којих се рендгенска емисија смањила на нулу. На основу ових и других информација, астрономи процјењују да би планета која је кандидат за егзопланету била приближно величине Сатурна и да кружи око неутронске звијезде или црне рупе на око два пута већој удаљености од оне на којој је Сатурн од Сунца.
Др Ди Стефано истиче да технике које су биле тако успјешне за проналажење егзопланета у Млечном путу нису тако прецизне када се примјењују на друге галаксије. То је дјелимично због тога што велике удаљености смањују количину светлости која допире до телескопа, а такође и због тога што су многи објекти скучени у малом простору (гледано са Земље), што отежава да се разазнају појединачне звијезде.
Када је ријеч о рендгенским зрацима, наводи Ди Стефано, "можда постоји тек неколико десетина извора распрострањених по целој галаксији, тако да можемо да их раздвојимо. Осим тога, подскуп ових је толико сјајан да можемо измјерити њихове свјетлосне криве".
- Коначно, огромна емисија рендгенских зрака долази из мале области која може бити значајно или (као у нашем случају) потпуно блокирана планетом која је пролази - истаклаје др Ди Стефано.
Истраживачки тим признаје да је потребно више података да би се потврдило њихово тумачење.
Један од изазова је то што велика орбита планете-кандидата указује на то да она неће поново прелазити испред свог бинарног партнера око 70 година, што покушаје да се направи накнадно запажање у блиској будућности смањује на минимум.
Још једно могуће објашњење које су астрономи размотрили је да је затамњење изазвано облаком гаса и прашине који су прошли испред извора рендгенских зрака.
Међутим, сматрају да је то мало вјероватно, јер се карактеристике догађаја не поклапају са својствима облака гаса.