Благојевић: Уз национално и политичко јединство вратити се изворном Дејтону
Благојевић је изјавио Срни да је за то потребно испунити два кључна услова, а један је постојање националног и политичког јединства у смислу доношења новог Устава Српске.
- Други услов је тај нови устав и његов садржај. Кључно је знати да тај устав може донијети само Народна скупштина. Вршити уставотворну власт значи творити, односно доносити нови устав, а не вршити промјене постојећег. На ово указујем зато што важећи Устав даје Вијећу народа право да само учествује у промјенама Устава који је на снази, а не и да доноси нови устав - каже Благојевић у вези са посљедњим иницијативама о враћању надлежности Републике Српске.
Он је на том плану констатовао да Вијеће народа не врши уставотворну власт, односно власт доношења новог устава, јер је то искључиво надлежност Народне скупштине.
"У садржајном смислу нови устав треба да укине постојеће Вијеће народа и све остале садашње норме које су произашле из тога, јер је оно наметнуто неуставно од стране ОХР-а и противправном одлуком Уставног суда БиХ. Наиме, Устав БиХ прописује конститутивност народа само у заједничким институцијама БиХ, пошто у члану 9. став 3. Устав Бих налаже да лица именована на положаје у институцијама БиХ /не и ентитета/ одражавају састав народа БиХ", рекао је Благојевић.
Он је навео да преамбула Устава БиХ нема ниједну правну норму, па се због тога из ње не могу изводити никакве правне обавезе.
- Одлучено је то још прије 20 година у фамозном предмету Уставног суда БиХ, када је већином гласова судија тог суда пресуђено да преамбула Устава БиХ не садржи правне норме. Стога се не може позивати на ту преамбулу и говорити да из ње произилази наводна правна обавеза такозване конститутивности народа и у ентитетима. Истина, криминалним путем у Уставном суду БиХ образложење одлуке у том предмету је написано тако да изгледа као да је пет судија гласало за то да преамбула Устава БиХ наводно има правне норме - наводи Благојевић.
Он додаје да је, када се уклони тај криминални покривач којим је заодјенута наведена одлука Уставног суда БиХ, испод њега истина у виду издвојеног неслажућег мишљења тадашњег судије Ханса Данелиуса, који је гласао и образложио да преамбула Устава БиХ не садржи правне норме.
- Исто је у својим издвојеним неслажућим мишљењима гласало и образложило још четворо тадашњих судија Уставног суда БиХ /Витомир Поповић, Снежана Савић, Мирко Зовко и Звонко Миљко/, па је јасно да је Уставни суд БиХ тада правноснажно пресудио да преамбула Устава БиХ нема правне норме. Усљед тога се из ње не могу изводити, нити наметати било какве правне обавезе, а нарочито не обавеза постојања такозваног Вијећа народа у новом Уставу Српске - наводи Благојевић.
Он је поводом предстојећег обиљежавања 26 година од парафирања Дејтонског мировног споразума навео да је Дејтонски споразум донио и очувао мир у БиХ, те да је његов Анекс четири - Устав БиХ, апсолутно солидна основа за функционисање цјелокупног система, под условом да се норме тог устава не мијењају фактичким путем, насиљем ОХР-а као што је то чињено у протеклих 26 година тјерањем домаће власти да, наводно добровољно, а у ствари под принудом ОХР-а, потписује пренос ентитетских надлежности на ниво БиХ у бројним областима.
- Или у области одбране, ВСТС-а БиХ, индиректног опорезивања и стварања бројних агенција на ниову БиХ. Све то се показало као неуспјели пројекат, јер су то били генератори разних криза, како је показало искуство, те финансијски и економски баласт за овдашње становништво - оцијенио је Благојевић.
Он је подсјетио на том плану на, како је рекао, криминални закон Валентина Инцка о забрани негирања геноцида, који је наметнут тешком злоупотребом овлашћења ОХР-а.
- Он мора бити укинут и то је услов свих услова, на чему морају досљедно инсистирати сви српски представници, и власт и опозиција у Српској. Све док тај такозвани закон не буде укинут, нико од српских представника не треба да учествује у одлучивању у институцијама БиХ - закључио је Благојевић.
У недјељу, 21. августа, навршава се 26 година од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.