Ризница националних умјетничких драгоцијености
Репрезентативно здање Академије, саграђено у духу сецесије и необарока, јединствен је музеј у коме се чувају десетине врхунских дјела српских умјетника.
Архитектонска љепотица у Кнез Михаиловој 35 и сама је умјетничко дјело, богате и бурне историје, а датира из 1887. године. Пројекат Дома бесмртника направљен је 1912. а први ашов заривен 1914. године. Избијање Првог свјетског рата прекинуло је изливање тек освећених темеља, да би градња била довршена тек у новоствореној држави. Коначан изглед палата је добила 1924. године.
Палата Академије својом естетиком и монументалношћу била је снажан одјек бечке и париске архитектуре. То се посебно односи на рјешење њеног пасажа, који ће убрзо затим - издавањем локала и усељењем трговаца, угоститеља и пословних људи - постати један од центара друштвеног живота престонице. Ова јединствена зграда постаће истински дом академика тек послије реконструкције пројекту архитекте Григорија Самојлова 1953. године.
Дух умјетности краси палату САНУ већ од самог улаза, преко ентеријера, све до куполе и богате фасадне декорације.
У нижој зони крова распоређена је централна алегоријска скулпторална композиција, изнад фасаде у Кнез Михаиловој улици, са богињом побједе Ником на прамцу брода која овјенчава двије мушке полулежеће фигуре.
Под кровом највише националне куће знања смјештене су слике, скулптуре, умјетнички предмети чији су аутори махом некадашњи и актуелни академици. То је само дио стваралаштва "бесмртника" који су свако у својој области оставили дубок печат у националној култури.
Импресивним холом палате САНУ домира скулптура "Двије музе", чија је симболика нераскидиво везана за концепт националне академије. Вајар и академик Ђорђе Јовановић оваплотио је своју умјетничку визију куће кроз фигуре двију грација, које у рукама држе књигу и сликарску палету и симболизују двије области стваралаштва које Академија под једним кривом обједињује - науку и умјетност.
Шетња кроз ходнике, канцеларије и ауле Палате САНУ свједочи и богатство дјела њених чланова, а међу најимпресивнијим дјелима су витражи и фреске Свечане сале Академије.
Монументалне фресаке великих димензија су дјела Мила Милуновића и Петра Лубарде, настале педесетих година 20. вијека.
По нацртима Младена Србиновића 2004. и 2005. године постављена су репрезентативна витражна дјела, чиме је на најбољи начин настављена традиција постављања витража у САНУ, коју је започео Бранко Миљуш својим дјелима која красе приземље и улазни хол зграде САНУ.
Сакупљање умјетничких дјела прати Академију од њених прапочетака. Као прва кућа националног знања јужно од Саве још Друштво србске словесности бавило се, између осталог, и сакупљањем умјетничких дјела. Ова пракса пробуђена је најпре стварањем збирке старина - рукописа, новца и докумената, да би потом била настављена сликама и скулптурама.
Српска краљевска академија основана је 1886. године "под заштитом краља Србије" Милана Обреновића. У депоима САНУ до данас су се нашле десетине слика, графика, цртежа и скулптура највећих српских умјетника.
Улазни хол краси биста Јована Стерије Поповића, једног од оснивача Друштва србске словесности, рад Риста Стијовића, а свечану салу попрсје првог предсједника Српске краљевске академије Јосифа Панчића, рад Ђоке Јовановића. У предворју Свечане сале, налазе се скулптуре српских просветитеља и књижевника - Доситеја, рад Петра Убавкића, Вука (рад Ђоке Јовановића) и Његоша (рад Ивана Мештровића). У сали Предсједништва изложени су портрети истакнутих академика и добротвора Академије - рељефи Ђоке Јовановића и Петра Убавкића, као и Пупинов портрет, дјело Стевана Алексића.
Одјељење медицинских наука САНУ прикупило је најпотпунију галерију портрета својих чланова, а Одјељење ликовне и музичке умјетности посједује читав мали музеј репрезентативних радова његових чланова. Радови академика су и у салону Академијиног клуба, а здање САНУ чува и комплетан легат Олге Јеврић.
Квалитет и углед колекције слика САНУ показују уља Паје Јовановића "Мачевање", слика која је у свим монографијама посвећеним овом умјетнику. Ту је и "Поглед са балкона - Карабурма" Уроша Предића, портрет Тинке Ковачић Марка Мурата, "Мртва природа са глобусом" Ђорђа Андрејевића Куна и "Море" Мила Милуновића.
Мјесто најрепрезентативнијих изложби на коме се дуже од пола вијека промовише српска умјетност је Галерија САНУ, основана 1968. године која чини јединствени излог српске умјетности. Организујући изложбе из различитих области, чувајући умјетничка дјела из фонда Умјетничке збирке САНУ и одржавајући концерте, Галерија води главну ријеч у животу престонице.
У сарадњи са одјељењима САНУ и најистакнутијим стручњацима из различитих области, до данас је приказано око 300 поставки. Галерија је повремено домаћин изложбама других институција из земље и иностранства, а поједине изложбе у организацији Галерије САНУ гостују у галеријама у Србији и изван земље.