Од потписивања Дејтонског мировног споразума 26 година (ВИДЕО)
Намјера власти о враћању дејтонских надлежности итекако су оправдана, тврде наши саговорници, тим више што су се представници међународне заједнице приликом преноса надлежности служили силом и притисцима. Ове методе присутне су и данас, па је јединство партија из Српске брана њеног опстанка.
Војна база Рајт Петерсон - Охајо, 1995. година. Лидери земаља Балкана, али и зараћених страна, за једним столом. Потписан је мировни споразум. Република Српска међународно је призната, што је, по многима, највећа побједом Срба у 20. вијеку. Дејтонски споразум и Анекс 4 – Устав БиХ постаће заштитник права конститутивних народа и Републике Српске.
- Најболније је било када смо морали да се повучемо из дијелова Српског Сарајева које је држала наша Војска и наш народ. Након тога је, као што знате, услиједио егзодус јер је покојни (Алија) Изетбеговић казао да ко није носио пушку може остати у граду, а људи су само бранили своје куће - рекао је бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић.
Јасно дефинисане надлежности у Дејтону камен су спотицања. Српска је некада имала војску, царину, водила самосталну спољну политику. Надлежности су јој отимане силом, пријетњом и санкцијама за изабране званичнике, одлукама високих представника и Уставног суда БиХ. Први пут се у свјетској пракси именује међународни супервизор. Све се мијења 1997. и 1998, када високи представник добија овлашћења да креира и намеће законе, смјењује политички изабране званичнике и намеће рјешења.
- Притисци су континуитет, само они трају до данас, мијењали су форму и извођача радова. Посебно за вријеме Педија Ешдауна и Волфганга Петрича притисци су имали оперативну форму, а то је на моју несрећу било када сам био предсједник Републике. На срећу Републике Српске преживјели смо тај период - рекао је бивши предсједник Републике Српске Драган Чавић.
Анексом 4, БиХ је добила само 10 изворних надлежности. Међутим, интервенцијама високог представника, коме снагу даје Савјет за спровођење мира, а који није предвиђен у дејтонској структури, заједничким институцијама придодате су, а Српској отете, 144 надлежности.
- Све те њене институције, чак и оне изворно признате и оне које су наметнуте не функционишу. Имате нешто што има малу извјесност да настави са постојањем. Ако се озбиљно не окренемо изворном Дејтону и ако не схватимо да је БиХ пукла по истом шаву као и Југославија, онда смо у дубокој заблуди - истиче професор Правног факултета Универзитета у Банајлуци Витомир Поповић.
Сарајево жели наметнути тезу да је Дејтон само полазна основа за дефинисање односа. То је опасност на више нивоа, упозоравају из Српске. Све води ка грађанском концепту БиХ.
- Данас, 26 година након битисања овакве БиХ она више није та БиХ. Сви уставни принципи су нестали или прекршени незаконитим путем. Овај процес у Народној скупштини је процес заштите не само Републике Српске него и устава БиХ. Не зауставља само урушавање Републике Српске него штити и брани овакву једину могућу БиХ - каже професор уставног права Синиша Каран.
Зато и идеја о враћању надлежности мора бити спроведена, каже стручњаци. У супротном, концепт грађанске БиХ неће бити далеко, што је и жеља сарајевских унитариста.
- Прича о томе како Парламентарна скупштина БиХ мора дати сагласност апсолутно не стоји. Република Српска има право тим више јер је више тих рјешења наметнутих силом, пријетњом и принудом од стране високих представника - истиче Витомир Поповић.
Иако Српска заговара поштовање Устава, одговара се причом о санкцијама. Призивају их у Сарајеву, а требало би да их спроводе они који су гарантовали поштовање Дејтона.
Самовоља високих представника ствар је прошлости, не због тога што то каже Бањалука, већ тако говоре и представници великих сила, првенствено Русије и Кине. У Савјету безбједности није дата сагласност за именовања насљедника Валентина Инцка, па се тумачи да је на врата ОХР-а стављен катанац. То не значи да је тиме ово поглавље завршено, али значи да ће се, када је ријеч о будућности БиХ, ставови Српске озбиљније уважавати.