latinica  ћирилица
27/11/2021 |  14:41 ⇒ 14:50 | Аутор: РТРС

Пустиња код Ваљева - древни манастир загонетног имена (ВИДЕО)

Српски манастири обично су подизани на локалитетима до којих не воде лакопроходни путеви, него говорећи језиком Библије, уске стазе и путељци. Вјероватно да би се очувао њихов духовни мир и светост, али и сигурност каква је увијек добродошла у немирним временима. Путујући епархијом ваљевском дођосмо и до Пустиње, древног манастира загонетног имена, складно грађеног да се готово стопио са природним амбијентом.
Манастир Пустиња - Фото: РТРС
Манастир ПустињаФото: РТРС

- Фрескопис и период настанка сигурно су ту имали утицај. Знамо да су монаси Свете Горе пребјегли на Овчар и Каблар и Овчарско-кабларску клисуру, која се још назива Нова Света Гора. Манастир Благовјештења много подсјећа на Пустињу и обрнуто. То је можда разлог зашто је Ава Јустин рекао - Ко није био на Светој Гори, нека дође у Пустињу - рекао је протонамјесник Слободан Алексић из епархије ваљевске.

Живописан је крајолик гдје је манастир Пустиња подигнут. Неприступачан је пут. То је одувијек тако било, тако је и данас.

- Тако је. Манастир Пустиња налази се недалеко од села Поћута, на путу од Ваљева ка Бајиној Башти, подно планине Јабланик и поред саме ријеке Јабланице, са њене десне стране. Предање каже да су тројица браће из светородне лозе Немањића подигла три манастира, Ћелије, Јовању и Пустињу. То је засигурно тако, јер се недалеко од самог манастира налази и рудник Немањића. То је један од доказа да су Немањићи били присутни на овим подручјима. Њихова жеља, њихов труд поготово у вријеме краља Драгутина, који је као сремски краљ управљао овим крајевима, био је брига о духовном узрастању и обнови нашег народа. То је један од разлога да на овом мјесту подигну цркву, манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице - рекао је Алексић.

О манастирској цркви грађеној у старом рашком стилу народ је волио да испреда приче, које су, посматрано из данашњег угла, ипак надживјеле много тога што је људском руком обликовано.

- Предање каже да су двојица браће видјевши овај прелијепи храм, рекла трећем брату - Пуста ти била. Наравно у позитивном смислу. Али, сам терен и само мјесто подсјећа, заиста, на једну пустињу. Можемо доћи до закључка да назив Пустиња долази од пустињачког начина живота, монаштва, отшелничког начина живљења, јер недалеко од самог манастира налазе се као у манастиру Ћелије, пећинице и мјеста, гдје су се монаси подвизавали - протонамјесник Слободан Алексић, Епархија ваљевска.

Први писани траг о манастиру Ваведења Пресвете Богородице могуће је пронаћи у турским списима с краја 16. вијека. Ријеч је о порезу који је овај српски манастир имао да плати.

- Миграцијом становништва и доласком људи да раде у руднику, недалеко од самог манастира, долазимо до закључка и податка да су становници и Срби из околине Пријепоља и Прибоја дошли у ове крајеве. Подно Златибора налазимо манастир који се зове Пустиња и једно село, које се зове Ребељ. Много је сличности, јер у близини овог манастира, који носи назив Пустиња, пар километара одавде налази се такође село Ребељ. Можда је ово најпоузданији извор о настанку назива за манастир - додао је Алексић.

Као споменик културе од великог значаја, средњовјековне умјетности и зидног сликарства Србије, манастир Пустиња стављен је под заштиту.

- Припрата храма Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Пустиња датира од средине 19. вијека. Путописац Јоаким Вујић 1826. године нигдје не спомиње дозидану припрату, већ у својим списима наводи само малу, једнобродну грађевину зидану у рашком стилу, посвећену Пресветој Богородици. Напомиње да је овдје постојао тријем. Припрата цркве дозидана је око 1840. године. Некадашњи тријем штитио је фреске од кише, снијега и свега што би им наудило. Онај ко би обишао овчарско-кабларске манастире и манастир Благовјештења, када би видио манастир Пустињу имао би осјећај да је дошао на исто мјесто. Манастир Благовјештења сачувао је тријем, док, нажалост ова богомоља тај тријем није сачувала. Био је то одговор Турака на учествовање нашег народа и наше земље у Аустријско-турском рату. Фрескопис данашње припрате, односно западног зида и западних врата потиче из 1622. године, када је храм осликан - каже протонамјесник Слободан Алексић, Епархија ваљевска.

Припрата је одвојена вратима од лађе цркве. Један од доказа да је ова богомоља из доба Немањића су два степеника. Камен толико може углачати само вишевијековни проток времена и људи.

У уводном дијелу говорили смо о поређењу Свете Горе са манастиром Пустиња. Светогорски манастир Хиландар и Пустињу повезује и иста слава, Ваведење Пресвете Богородице. Велико је поштовање према Мајци Божијој Пресветој Богородици у српском православном народу. Постоји материјални доказ. У ниши, удубљењу на спољњем зиду храма налази се фреска Пресвете Богородице са Христом Младенцем, пред којом се народ побожно, скрушено моли кроз вијекове.

- Свима нам је позната веза Свете Горе и Немањића. Свети Сава нам је оставио пут и правило вјере, образ кротости. Није чудо да су светогорски монаси у доба Немањића имали утицај на традицију зидања храмова и посвећивања истих Пресветој Богородици. То је још један од доказа да овај храм потиче из периода Немањића. Образац и узор свима нама јесте Свети Сава и јесте манастир Хиландар, који је био, јесте и биће наша духовна кошница, а Мајка Божија је увијек заштитница и путеводитељка нашег рода била кроз вијекове - истакао је Алексић.

Некада манастир мушког типа, Пустиња је данас заједница монахиња, коју води вриједна игуманија, мати Нина. Монахиње се у овој светињи подвизавају, Богу моле, дочекују вјернике и путнике са свих страна, те баве уобичајеним пословима у манастирској економији. Ко год је дошао у Пустињу на поклоњење, пробао је и мед, чисти производ пчела из кошница у манастирском комплексу, ушушканом подно Ваљевских планина.