Различите стазе воде ка Господу (ФОТО)
Слободно исповиједање, практиковање таквог начина човјековог хода ка Творцу наилазило је у минулим вијековима на осуду, прогоне, забране, поробљавања, мучења са смртним исходом. Мање је познат податак да се у 2. вијеку п.н.е. одиграо један од пресудних догађаја за очување тог истинског вјеровања и изворних принципа вјере и духовности.
Припадницима јеврејског народа, најстаријим поклоницима монотеистичке и објављене религије били су забрањени сви њихови обреди и вјерски прописи док су се налазили под хеленистичким ропством.
Постављањем жртвеника у част паганском богу Зевсу, Јерусалимски храм био је оскрнављен, али и уље које је чувано за паљење обредних свјетиљки. Мојсијев народ није могао више да трпи јарам туђина и окупатора.
Прва Књига Макабејаца спомиње да је старац Мататја Хакоен из рабинске породице Хашмонејаца заједно са петорицом синова започео ослободилачки поход. Послије старчеве смрти борбу наставља његов син Јехуда звани Макаби ( у преводу са хебрејског значи маљ или чекић) и након три године ратовања ослобађа Јерусалим, те 25. дана мјесеца Кислева 167. године п.н.е. улази у Храм, руши идолске кумире и врши освећење оскрнављеног жртвеника и молитвеног простора у чувеном Соломоновом храму.
Легенда говори да су ослободиоци том приликом пронашли један крчаг посвећеног уља на којем је био утиснут печат великог рабина. Уља је било довољно за само један дан. Али, догодило се чудо и уље је давало свјетлост осам дана и осам ноћи. Иначе, број осам је симбол чуда према јеврејском усменом казивању. Тако је настао празник чуда ослобођења Ханука или Ханукат хабајит, освећење Храма.
Да Макабејци нису успјели у свом ослободилачком науму и борби, питање је да ли би и како би данас изгледале монотеистичке религије, почевши од јеврејске вјере као најстарије, а затим религија које су њу историјски слиједиле, хришћанства и ислама. Могуће је само нагађати.
Божији планови човјеку су непознаница и тајна, која увијек на крају доноси добре плодове. Ове године у исти дан су се поклопили велики датуми јеврејске вјере и хришћанства, источног и западног обреда. Наиме, у јеврејским кућама и синагогама почињу се палити ханука-свјећице на посебно израђеним свијећњацима ханукијама 28. новембра по заласку сунца и тако по једна више осам вечери заредом. Истог дана православни хришћани започињу Божићни пост, који означава духовно-молитвену припрему за дочек и прославу најрадоснијег дана вјере, Рождества Христа Господа. Силазак међу људе смртне и огрјеховљене природе, рођење Оваплоћене Ријечи Божије, Христа Богомладенца, Другог Лица Свете Тројице хришћани који поштују Стари или Јулијански календар славиће 7. јануара, на Божић.
Припремају се подједнако духовно и тјелесно. Молитвом и постом настоје се ослободити свега онога што штети њиховом духовном узрастању при том ходећи путем праштања и помирења. Настоје бити спремни за достојно приступање Чаши Господњој на светој тајни причешћа.
Богослужења на којима се сабиру православни вјерници незамислива су без свјетлости свијећа воштаница. Од давнина се свијеће пале не да би се разбила тама, него да се под видом физичке свјетлости одагна духовна тмина и да се пројави она свјетлост о којој пјева Псалтир - Твоја ријеч је свјетлост ногама мојим, Господе, и свјетиљка стазама мојим. На Светој литургији присутне су дикирије, двије спојене свијеће које означавају двојаку природу Христову, божанску и човјечанску и трикирије, три свијеће које представљају три лица Свете Тројице, Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светог.
Католици ће посљедње недјеље овогодишњег мјесеца новембра закорачити у период Адвента или Дошашћа ( лат. adventus - долазак), милосно вријеме до 25. децембра, дана рођења Исуса Криста, Сина Божијег. Обичај је да се на адвентском вијенцу упали прва од четири свијеће, што симболично осликава дио литургијске године од четири недјеље које претходе Божићу. Оне су и спомен на четири хиљаде година колико је према Библији прошло од стварања свијета до доласка Кристова. Прва адвентска свијећа, свијећа наде носи назив постилица или пророчанска свијећа као спомен на старозавјетног пророка Исаију, који је у својим виђењима предсказао рођење дугочеканог Месије.
Љубав, радост и мир симболично представљају остале три свјеће на адвентском вијенцу. Постоји и пета свијећа, симбол Кристове безгрешности и она се пали на Бадњак или сутрадан, на Божић. Припрема хришћана за дан рођења Спаситеља свијета и човјека јавља се на Истоку у 4. вијеку, а на Западу три стотине година касније.
Овим датумима јеврејске и хришћанске вјере календарски је ове године близу Ребиу-л-еввел, мјесец рођења Мухамеда ( Muhammed a.s.) посљедњег Божијег Посланика, коме је током 23 године од Узвишеног Бога стизала Објава Кур'ана Часног посредством мелека Џибрила ( архангела Гаврила или Габријела). Вјеровјесник, како муслимани називају Посланика Мухамеда, послан је од Алаха ( Allah dž.š.) као милост свим свјетовима, да буде свједок и доносилац радосних вијести људима и посланик који опомиње.
Још за живота називан је ходајућим Кур'аном. Од њега је и потекла традиција учења кур'анског текста напамет и меморисања његових ајета или стихова од стране хафиза, чувара Кур'ана Часног, Божије Упуте и Ријечи. Свјетлост и њезина симболика прожимају, дакле, све празнике монотеистичких религија. Тако у кур'анском поглављу или Сури "Ен-Нур" ( Свјетлост) стоји: "Алах је извор свјетлости небеса и Земље! Примјер свјетлости Његове је удубина у зиду у којој је свјетиљка, свјетиљка је у кандиљу, а кандиљ је као звијезда блистава која се ужиже благословљеним дрветом маслиновим, и источним и западним, чије уље готово да сија кад га ватра не дотакне, сама свјетлост над свјетлошћу!"
Пише: Жана Вукосављевић