latinica  ћирилица
01/12/2021 |  14:17 ⇒ 14:47 | Аутор: РТРС

Хејден: Унитаризација би водила новом сукобу у БиХ

Универзитетски професор Роберт М. Хејден са Универзитета у Питсбургу, који се бави међународним односима с фокусом на бившу Југославију, оцијенио је како све реформе у БиХ могу бити успјешне једино ако уважавају реалност три конститутивна народа и њихове интересе.
Роберт М. Хајден  (Фото:vecernji.ba) -
Роберт М. Хајден (Фото:vecernji.ba)

Хејден је упутио коментаре на документ "Нови договор" који су у оквиру Вилсон Центра излобирали бошњачки унитаристи како би покушали утицати на погледе и моделисање новог америчког става према БиХ који би у суштини водио доминацији Бошњака.

- Не постоје поуздани докази да су Срби и Хрвати спремни да прихвате унитаристичко управљање земљом - наводи Хејден у анализи, пише Вечерњи лист БиХ.

Против наметања

Према његовим наводима, покушај да се оствари унитаристичка платформа у БиХ с доминацијом Бошњака водила би сукобу.

- Сваки напор да се створи "нови договор" за БиХ мора бити утемељен на стварности ове дубоко подијељене земље. Демократија се, уосталом, мора темељити на пристанку владајућих, а нема назнака да ће Хрвати или Срби у БиХ пристати на "new deal". То не значи да су промјене немогуће, већ да се не могу наметнути 50 одсто становништва, које доминира, демографски и политички, Уставом признатим политикама које покривају око 60 одсто територија. Ако неко жели произвести сукоб у БиХ, врло обећавајући начин за то био би покушати централизовати земљу против демонстративног противљења отприлике половине њеног становништва, ненасумично територијално и етнонационално распоређена међу та три конститутивна народа - каже професор Хејден.

По његовим ријечима, кључна грешка свих досадашњих политика међународне заједнице према БиХ, али и одређених домаћих иницијатива своди се на игнорисање изборне воље Хрвата и Срба.

- Извјештај о "поправљању Дејтона" заступа став које су дуго заузимали готово искључиво бошњачки политички актери, а којем су се противили више пута реизабрани представници Хрвата и Срба у БиХ, од прије почетка рата, у свим преговорима током рата и у Дејтону. Устав БиХ структуриран је на начин на који јесте, јер ни Хрвати ни Срби не би прихватили наметање централизоване земље. То је такође став који у посљедње вријеме заступа странка с врло мало изборне подршке међу Хрватима или Србима у БиХ - сматра амерички професор.

Он додаје како се у БиХ не може градити само договор с "грађанима" јер ће онда одражавати вољу Бошњака.

Да у БиХ заправо и не постоје анационални грађани, показао је попис становништва 2013.  године према којему се више од 96 одсто пописаних изјаснило као Бошњак, Хрват или Србин, а око 99 одсто оних који су се тако изјаснили навели су и очекивани одговарајући језик и вјероисповијест.

Реалност земље

Подсјећа како се и у Османскоме Царству водило рачуна о заступању муслимана, хришћана и Јевреја, а идентично је настављено и у аустроугарском периоду. Професор Хејден сматра да Запад највише може помоћи БиХ ако прихвати реалност ове земље са три конститутивна народа.

- Тешко је схватити зашто би Хрвати одустали од захтјева за посебним хрватским ентитетом све док нису у могућности бирати хрватске представнике. Политички легитимитет не зависи, о томе што странци говоре, већ о томе што сами људи прихватају као такве. БиХ није таква каква јесте због Дејтона, него је Дејтон такав какав због природе друштва у БиХ - сматра амерички професор.

Извор: vecernji.bа