latinica  ћирилица
03/12/2021 |  16:21 ⇒ 20:13 | Аутор: СРНА

Српска није презадужена нити има доспјелог, а неизмиреног дуга

Министарство финансија саопштило је да Република Српска није презадужена, да нема нити је кад имала доспјелог, а неизмиреног дуга, те да о свему свједоче јавни подаци који се често политизују и нетачно приказују.
Министарство финансија (фото: Илустрација) - Фото: РТРС
Министарство финансија (фото: Илустрација)Фото: РТРС

Подаци који су јавности доступни на интернет страници Министарства финансија Републике Српске и званичних институција, често се, како кажу, политизују и нетачно приказују, па су у обавези да јавности појасне да подаци о задуживању нису исто што и подаци о дугу, јер се истовремено уз прихватање "новог" задужења, врши отплата или сервис дуга из ранијег периода.

Министарство финасија наводи да је стање укупног дуга Републике Српске, на дан 30. септембар 2021. године било 6.159,9 милиона КМ, од чега је спољни дуг 4.064,7 милиона КМ.

- Спољни дуг чине: дуг Републике Српске у износу од 2.859,2 милиона КМ, дуг јединица локалне самоуправе у износу од 126,7 милиона КМ /директно задужење износи 23,5 милиона КМ, док индиректно задужење износи 103,2 милиона КМ/ и дуг јавних предузећа и ИРБ-а у износу од 1.078,8 милиона КМ - наведено је у саопштењу.

Унутрашњи дуг износи 2.095,1 милион КМ, а чине га - дуг Републике Српске у износу од 1.529,9 милиона КМ, дуг јединица локалне самоуправе у износу од 350,6 милиона КМ и дуг фондова социјалне сигурности износи 214,6 милиона КМ /директно задужење износи 213 милиона КМ, док индиректно задужење износи 1,6 милиона КМ/," наглашено је у саопштењу.

Из Министарства финансија су навели да на дан 30. септембра 2021. године укупан дуг Републике Српске, који подлијеже законском ограничењу, износи 6.093,7 милиона КМ, тј. 52,5 одсто БДП-а, а његова горња граница према Закону о задуживању дугу и гаранцијама је 60 одсто БДП-а.

Јавни дуг који подлијеже законском ограничењу износи 5.014,9 милиона КМ, тј. 43,2 одсто БДП-а, док је законско ограничење 55 одсто БДП-а, наведено је у саопштењу.

- У периоду 1. јануара до 30. септембра 2021. године, по основу спољног и унутрашњег дуга и индиректног дуга Републике Српске створено је обавеза у укупном износу од 842,9 милиона КМ, док је у истом периоду отплаћено укупно 594 милиона КМ на име расхода и издатака за спољни и унутрашњи дуг и индиректни дуг Републике Српске - прецизиреано је из Министарства финансија.

Из Министарства финансија истучу да "Репубика Српска нема, нити је кад имала доспјелог, а неизмиреног дуга ни на један датум".

Министарство финансија и Влада Републике Српске одговорно управљају јавним финансијама и дугом, о чему свједоче званични подаци, позитивна макроекономска кретања, индикатори и стручне анализе релевантних институција, наводи се у саопштењу.

Из Министарства се наводи да разлика између "новог" задужења и отплаћеног "старог" дуга може да буде или позитивна или негативна или једнака /мада рјеђе/, те се у зависности од тога и евидентира раст или пад дуга или исти ниво дуга.

- Наравно, ово није једини параметар који указује на кретање дуга, јер се никад не гледају номинални износи задужења и дуга, већ се дуг пореди са бруто домаћим производом /БДП/. Тек овако исказани подаци могу да пруже "слику" о стању дуга, и задужености неке земље, а никако само и искључиво номинални износи дуга - истакнуто је у саопштењу.

Ради интереса јавности и због честих нестручних и злонамјерних изјава, те поређења неупоредивих података, указали су и да се често подаци о краткорочном задужењу исказују као раст дуга.

- Међутим, задужење које се реализује кроз емисију трезорских записа се у току године отплати, јер је њихова рочнност до 12 мјесеци. Због тога по том основу дуг не расте без обзира на то што то злонамјерници лажно приказују - прецизирано је у саопштењу.

Поводом критика историјског изласка Републике Српске на међународно тржиште хартија од вриједности, тј. на берзу у Лондону, из Министарства су нагласили да се заборавља или се намјерно не жели видјети да се овим потезом Република Српска позиционирала на међународном финансијском тржишту.

- Свима онима који се разумију у финансијска тржишта чињеница да је Република Српска емитовала обвезнице у формату "РЕГ С" и "144 А", односно да су обвезнице задовољиле најстрожије критеријуме, што европских, што регулатора тржишта хартија од вриједности у САД, говори и више него довољно - истакнуто је у саопштењу.

Јавности ради, додаје се, потребно је нагласити да је постигнути купон од 4,75 одсто за обвезнице Републике Српске најнижи купон постигнут икада за сувереног емитента кредитног рејтинга Б3 стабилан /Moody’s/ или Б /С&П/ који први пут емитује обвезнице, те је у складу са свим околностима у којима егзистира Република Српска крајње реалан.

- Подсјећања ради, при првом изласку 2011. године на међународно тржиште Србија је остварила камату од 7,5 одсто, док је Црна Гора при првом изласку 2010. године остварила купон од 7,875 одсто /ББ рејтинг код С&П/. С друге стране, је примјера ради, Турска емитовала обвезнице у септембру мјесецу ове године са купонском стопом 6,5 одсто, уз напомену да Турска има нешто бољи кредитни рејтинг код Moody’s, и то Б2 и ББ- код Фитцх /нема рејтинг код С&П/ у односу на Републику Српску - наведено је у саопштењу.

Како су нагласили, обвезницама Републике Српске емитованим на берзи у Лондону сваког мјесеца тргује се на секундарном тржишту, што указује на њену ликвидност и оправдава повјерење инвеститора у Републику Српску.

- Коначно, али не и мање важно, емисијом својих обвезница на иностраном тржишту Република Српска је "оставила" довољно простора банкама да вишак средстава ставе на располагање домаћој привреди и становништву - истакнуто је у саопштењу.

Наведени подаци, истиче се из Министарства финансија, указују да Република Српска није презадужена, чак напротив, те да управља својим јавним финансијама у складу са политикама зацртаним у стратешким и планским документима.

- Ову чињеницу су препознали и инострани инвеститори у наше обвезнице, али и крединтне рејтинг агенције које у својим извјештајима истичу стабилне јавне финансије као предност Републике Српске, док као недостатке наводе сложени компликован политички систем у земљи - навели су из Министарства финансија.