Чувајмо српски језик и ћирилицу - темељ културног и националног идентитета (ВИДЕО)
- Историјски оквир у којем живимо намеће нам посебну одговорност, како ову вертикалу не би прекинули на путу од предака ка новим покољењима - поручила је Тривићева, обраћајући се у Бањалуци на отварању научног скупа "Насљеђе и идентитет/и/".
Она је нагласила да велику улогу у подизању свијести грађана о значају културног насљеђа има активно укључивање јавности у процес очувања баштине - одговарајућим образовањем и информисањем о културној баштини и њеном значају за афирмацију културног идентитета.
- Културно насљеђе смо дужни сачувати, заштитити и оставити будућим генерацијама, као што су нама оставили наши преци. Уколико знамо ко смо, у којем смјеру се крећемо и шта тачно посједујемо, тада можемо дефинисати културу нашег друштва. Изградњом културног идентитета, друштво дефинише културу - рекла је Тривићева.
Редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Поповић рекао је да су насљеђе и идентитет народа најкрупнија и најшира тема која се може тицати хуманистичких наука, као што су етнологија, етнографија, антропогеографија, национална антропологија, национална историографија и многе друге.
- То је бескрајно море знања, које је начелно јако тешко ограничити. Тако да је овај скуп прилика да се те области, јако сродних знања, прожимају - рекао је Поповић.
Писац и редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду Слободан Владушић рекао је да је у садашњем времену велики изазов сачувати културно и историјско насљеђе српског народа.
- Потребна је осмишљена културна и образовна политика са једне стране, те омогућити сваком појединцу да се бори за сопствено културно насљеђе као да је његово лично, а не национално - рекао је Владушић.