Жељко Обрадовић за РТРС: У сваком могућем тренутку уживам у Партизану (ФОТО/ВИДЕО)
Обрадовић од ове сезоне поново предводи клуб са којим је освојио свој први евролигашки трофеј - Партизан НИС.
У ексклузивном разговору за Радио телевизију Републике Српске, Жељко Обрадовић говори о својој улози у Партизану, дометима овог клуба у регионалној АБА лиги и Еврокупу, као и о репрезентацији Србије, легенди клуба из Хумске Драгану Кићановићу, коме је много захвалан за своју тренерску каријеру али и о развоју играча у кошарци, тренерској филозофији и другим занимљивим темама.
РТРС: Разговарамо у Лакташима уочи утакмице АБА лиге између Игокее и Партизана. Посњедњи пут овдје сте били прије 11 година са Панатинаикосом на отварању спортске дворане.
Обрадовић: Да, били смо тада на овом истом мјесту и било је много лијепо. Остали смо одушевљени са гостопримством на које смо наишли у Лакташима.
РТРС: Вашим повратком у српску кошарку и АБА лигу млади људи имају прилику да још више заволе кошарку. Како је кренула актуелна сезона, готово сви тренери у најави утакмица изјавили су да им је велика част што ће играти против тима Жељка Обрадовића. Како Вама из ове перспективе изгледа Ваш повратак?
Обрадовић: За мене је велика част да сам поново тренер Партизана. Сви знају шта ја мислим о том клубу и колико ми све ово значи. Такође ми је част да се сретнем са неким људима које дуго нисам видио, а све моје колеге изузетно цијеним и поштујем. Припремајући се за сваку утакмицу, видим колико они труда, рада, воље и жеље улажу у свој посао. Желим да се захвалим свима на лијепим ријечима којима су говорили о мени.
РТРС: Како Вам сада изгледа АБА лига, када упоредите играче данас, у односу на период од прије 30 година?
Обрадовић: Тешко је поредити данашње и то вријеме. Оно што је најбитније јесте да играчи у то вријеме нису били странци. Сада у свим тимовима има много играча и сматрам да је то довело до развоја кошарке. Она је сада много другачија него прије 30 година, то је сигурно али квалитет постоји. Види се то из тимова који играју АБА лигу, а имају учешће у Европи. Надам се да ћемо тако наставити и свима желим све најбоље. Мени је велики изазов да будем у овој лиги и да имам прилику, заједно са мојим стручним штабом, да студирам и анализирам све противничке екипе.
РТРС: Када је у питању репрезентација Србије, знамо колико су се у погледу исте промијениле ствари. Колико играчи могу напредовати кроз репрезентативне мечеве?
Обрадовић: Мој став је од раније познат по том питању. Сматрам да је највећа част играти за репрезентацију своје земље. Такође, на појединцу је да донесе одлуку да ли жели или не да игра, које разлоге има итд. Што се мене тиче, док будем у Партизану инсистираћу да сваки играч се одазове позиву репрезентације и тамо иде са великом жељом, ма која год репрезентација била. То је нешто најљепше што постоји, да браниш углед своје земље играјући и бавећи се спортом.
РТРС: Ако желимо говорити о тренерском стрпљењу и визији за дугорочно остварење добрих резултата, не можемо а да не споменемо легендарног Драгана Кићановића. Да ли сте сагласни?
Обрадовић: Да, Кићановић је најзначајнији човјек у историји Партизана. Вјерујем да многи дијеле моје мишљење. Он је дошао и промијенио историју Партизана, у смислу да је почео да осваја титуле, постао прави клуб и то је довело до тога да млади и талентовани играчи препознају и долазе у црно-бијели табор. То је заслуга Кићановића и прављење генерације са Дивцем, Паспаљем, Ђорђевићем, Накићем и након тога доласци Ребраче, Лончара, Даниловића. Партизан има историју која је невјероватна. Ако погледате шта су играчи освојили кроз своје каријере који су прошли кроз наш клуб, од Олимпијских игара, до Свјетских и Европских првенстава, па кроз клупска такмичења, све је заиста фасцинантно. Драган Кићановић и ја одувијек смо имали посебан однос и поносан сам на пријатељство које имам са њим.
РТРС: Знамо Вашу тренерску каријеру. Међутим, какву би улогу као играч у Вашем тиму данас имао Жељко Обрадовић?
Обрадовић: Мене и моје размишљање о кошарци промијенио је професор Николић. Ја сам 1979. године био капитен Борца из Чачка и то је једина титула тог клуба у старој Југославији. Освојили смо јуниорско првенство Југославије. Био сам такозвани плејмејкер али кошгетер и када сам почео рад са Борцем, на моју срећу професор Николић је дошао да ради у Чачак, много смо разговарали. Послије тога дошло је и до сарадње са мном у Партизану, како је говорио, као мој помоћни тренер. Био сам неко ко је увијек спреман да помогне саиграчима и да слуша тренера. Имао сам срећу да сам радио са Лалетом Лучићем, Моком Славнићем, који је такође заслужан, заједно са Кићановићем, што сам из Борца прешао у Партизан. Истакао бих и рад са Дулетом Вујошевићем и у репрезентацији са Дудом Ивковићем. Сви су то људи који су и те како утицали на моју каријеру. Из играчких дана је проистекла жеља да се касније бавим овим чиме се данас бавим. Највећа је срећа је да радиш оно што волиш, а ја мој посао и позив волим безгранично.
Цијели интервју са Жељком Обрадовићем погледајте у видеу: