Михајло Петровић - музика као судбина
Воли да свира, пјева, чита, програмира, а у разговору са овим симпатичним и веселим дјечаком сазнајемо да дио слободног времена посвећује и помажући свештенику у парохији којој припада.
Михајло је ученик Школе за основно и средње музичко образовање "Константин Бабић" у Прњавору, похађа пети разред одсјек клавир и први разред одсјек кларинет.
Потиче из праве музичке породице, тата Славољуб је хармоникаш, брат близанац Лука свира хармонику и виолину, сестра Нађа свира виолину, а мама Сања пјева у црквеном хору.
Говорећи о музичким склоностима Михајло у разговору за Срну открива да му одлично иде музицирање на четири инструмента - клавиру, кларинету, фрули и хармоници, а свира и усну хармонику.
- Сналазим се помало и на виолини, а раније сам покушао да научим свирати флауту међутим није ишло најбоље па сам одустао - каже Михајло и додаје да му је жеља да свира и саксофон.
Захваљујући школовању у Музичкој школи наступао је на бројним такмичењима са којих су у Прњавор стигла признања и медаље, а каже најдраже му је освојено прво мјесто са недавног такмичења у Брчком.
- Највише волим слушати инструменталну музику у извођењу више инструмената који се лијепо спајају у једну мелодију, а најдраже ми је да на клавиру свирам класичну музику, посебно "Турски марш" - навео је овај дјечак, који је извјесно вријеме био и члан оркестра Градског културно-умјетничког друштва "Пронија", у којем је свирао хармонику.
Осим свирања Михајло и лијепо пјева на српском и енглеском језику. На овогодишњем "Ђурђевданском фестивалу" у дуету са Софијом Петрушић из Котор Вароша пјевао је "Ружан сан". Наступ на фестивалу донио му је нова познанства, а доста малих суграђана га препознаје на улици што му је, каже, некада чудно, али и занимљиво.
Открива нам и да се за двије-три године жели пријавити на такмичење "Неки нови клинци" или "Глас Европе", а када буде зрелији и на неки од великих популарних музичких такмичења у Србији.
Овај свестрани дванаестогодишњак, ученик је седмог разреда Основне школе "Никола Тесла" у Прњавору.
- Сада има више обавеза и учења, али сам добро организовао слободно вријеме па све стижем завршити - каже Михајло, додајући да му физика није најјача страна, али да се и то кроз упорност и рад да ријешити.
Открива нам и да има велику дилему око наставка школовања, да ли бити архитекта, професионални музичар или свештеник. Не чекајући потпитање одмах рјешава нашу знатижељу и појашњава да је вјера дио његовог живота, повремено помаже свештенику у Храму Светог Саве у насељу Слатина, а често посјећује и манастир Ступље.
И када смо помислили да је ту крај дугом списку интересовања овог симпатичног дјечака добисмо информацију да од септембра прошле године тренира тенис, прије кога је ишао на џудо.
- Поред свих обавеза, наравно имам и слободног времена, углавном је то недјеља, па када је сунчано волим да возим бицикл и роле, да трчим, да проводим вријеме у природи - каже Михајло.
На новинарско питање са каквим емоцијама дочекује учешће у пројекту "С љубављу храбрим срцима", изненађено нам признаје да није знао да је ријеч о хуманитарној акцији.
- Сигурно је задовољство да учествујемо у једној таквој кампањи и да дам свој допринос да се помогне дјеци која имају потешкоће у развоју и одрастању. Свима у породици је драго што сам добио позив од предсједнице и узбуђени су што ћу наступити - каже он.
И у школи је Михајло заједно са другарима ангажован у разним акцијама које имају за циљ помоћ другима попут традиционалне годишње акције "Један слаткиш, једно дијете", прикупљања школског прибора за дјецу која немају новца да их купе, као и помоћи за дјецу са Косова и Метохије.
На крају разговора упутио је поруку и дјеци и одраслима да је важно помагати другима и да зато сви бар једном позову хуманитарни број 1411 за подршку и помоћ "храбрим срцима".