Израђен завршни извјештај за сеизмолошку станицу на Черкезовцу

Из хрватског Фонда за збрињавање радиоактивног отпада из Нуклеарне електране "Кршко" објављено је да израђен завршни извјештај за сеизмолошку станицу на Черкезовцу од 13. новембра прошле до 13. новембра ове године.

- Како се у случају центра за збрињавање радиоактивног отпада ради о објекту код којег земљотреси играју велику улогу за његову безбједност, потребно је детаљно пратити регионалну, а посебно локалну сеизмичност - наведено је у извјештају, у којем је предложено успостављање мале мреже сеизмографских станица око локације Центра.

Уз већ постојећу сеизмолошку станицу Черкезовац предлаже се постављање још бар двије сеизмолошке станице, од којих ће једна бити у близини центра, што ближе Жировачком расједу, а друга на удаљености до 50 километара.

Из Фонда наводе да су радом дигиталног акцелерографа прикупљени врло квалитетни записи земљотресне активности који ће бити додати бази записа Геофизичког одсјека Природно-математичког факултета Универзитета у Загребу, која омогућава поузданије процјене ризика од земљотреса, потресне отпорности и издржљивости конструкција.

Извјештај садржи и микросеизмичку анализу петрињске серије земљотреса од краја 2020. године, а локација сеизмолошке станице Черкезовац удаљена је 41 километар од епицентра земљотреса.

Постоје записи земљотреса забиљежени инструментима на тој станици током главног земљотреса гдје је регистрована максимална хоризонтална акцелерација тла која одговара интензитету од четири до шест степени ЕМС, што по степену разорности не узрокује структурна оштећења објекта.

Наведено је да су и на самој локацији Центра сви објекти потпуно неоштећени, о чему су из фонда информисали у децембру 2020. године.

Земљотреси петрињске серије већином су се догодили између Петриње и Глине, на Покупском расједу пружања сјеверозапад-југоисток, а који се понекад у литератури назива и Петрињски расјед.

Укупно је у петрињском епицентралном подручју у четири задња дана 2020. године лоцирано 2.890 земљотреса, од чега је њих 0,35 одсто имало магнитуду већу од четири степена.

Процјене су рађене на основу анализе регистрованих параметара помјерања тла акцелерограФом постављеним на локацији Черкезовац, а извјештаји су писани само за земљотресе локалне магнитуде веће или једнаке 4,5.

Из Фонда подсјећају да је у новембру 2020. године на локацији Черкезовац пуштена у рад сеизмолошка станица ради прикупљања података за карактеризацију и потврђивање локације, пројектовање складишта, безбједносну анализу и процјену утицаја на околину Центра за збрињавање радиоактивног отпада у оснивању.

За те потребе постављен су високоосјетљиви дигитални сеизмограф и акцелерограф. Станица је укључена у хрватску мрежу сеизмографа и акцелерографа.

Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко", као и постојећи институционални отпад, одлаже у општини Двор, на граници са БиХ.

Надлежне институције на свим нивоима власти у БиХ имају једногласан став о неприхватљивости одлагања радиоактивног отпада у непосредној близини границе, јер би тиме било угрожено здравље становника у 13 општина у Републици Српској и ФБиХ у сливу ријеке Уне, као и животна средина.