Акција "С љубављу храбрим срцима" обрадовала и удружења у Станарима и Теслићу (ВИДЕО)
Циљ акције је набавка возила за 33 удружења из 29 локалних заједница.
Кћерка Виолете Јоргић из Станара има 21 годину. Основну школу је завршила, али због недостатка превоза и персоналне асистенције, није било услова да похађа и средњу. Боравак у удружењу много јој користи, па су најаву да би могли добити возило за превоз чланова овдје сви дочекали с радошћу.
- Радујемо се јер ћемо моћи ићи у удружење, да се дјеца друже, социјализују, за превоз за доктора, за превоз до школе, радионице кад радимо - рекла је Виолета Јиргић ,мајка.
У Удружењу за помоћ дјеци и омладини са потешкоћама у развоју у Станарима дјеци је организована настава у комбинованом одјељењу. Ту бораве, друже се, школују, а за те потребе користе просторије школе у Станарима.
- Возила ће, надам се да ће, доћи и помоћи нам у будућности. А, уз сагласност локалне заједнице да ћемо добити и просторије своје и дневни центар, то је у наредном периоду наша активност - сматра Жељко Јоргић предсједник Удружења за помоћ дјеци и омладини са потешкоћама у развоју "Анђео", Станари.
У сусједном Теслићу Удружење за помоћ дјеци с потешкоћама у развоју окупља дјецу која нису укључена у образовни систем. Има око 60 чланова, а поједини до града путују и по 45 км.
- Путовали смо на разне начине. Прво нас је возио Центар за социјални рад, послије тога је ангажован један таксиста коме је удружење плаћало да нас возила много нам, много значи ово удружење и превоз. Ово је једини вид на који дјеца могу да се социјализују, да долазе, да друже се - истакла је Славојка Лукић из Ђулића.
Ленка Топић стручни сарадник-дефектолог Удружења за помоћ дјеци с посебним потребама из Теслића додала је да њихов мобилни тим посјећује чланове који не могу да дођу на радионице.
- Има дјеце која леже, по селима, која не могу доћи и наши чланови стручног тима својим превозом одлазе у посјету тим члановима - рекла је Топићева.
И у Теслићу и у Станарима се надају да ће хумани људи помоћи да се набаве возила за дјецу и омладину. Њима је, кажу, удружење или дневни центар, мјесто којем се радују.