БЕОГРАД- 18 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА У МЕДАЧКОМ ЏЕПУ

У акцији хрватске војске на Медак од 1. до 17. септембра 1993. године убијено је 88 Срба. По завршеној акцији, према подацима Центра "Веритас", хрватска војска предала је српској страни 52 тијела, а припадници Унпрофора су из директне борбе извукли још 18 тијела, од којих је већина била масакрирана и запаљена. Током 2000. године пронађено је још 11 тијела која су била сакривена у септичкој јами. Хашки трибунал је у јулу 2001. године подигао оптужницу против тројице хрватских генерала, Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, за злочине у Медачком џепу. Бобетко је у међувремену умро, а Трибунал је у септембру 2005. предмет препустио националном суду Хрватске који је 30. маја 2008. ослободио Адемија свих оптужби, а ову пресуду је потврдио и Врховни суд Хрватске, док је Норац правоснажном одлуком тог истог суда осуђен на шест година затвора. Истрага против генерала Петра Стипетића је обустављена, према тврдњи тадашње главне тужитељке Карле дел Понте зато што је успио да докаже "паралелну линију командовања", а правди је измакао бивши премијер Косова Агим Чеку, у то вријеме високи официр Хрватске војске. Здружене снаге хрватске војске и полиције напале су 9. септембра 1993. око шест часова ујутро подвелебитска села, јужно и југоисточно од Госпића, која су 18 месеци била под заштитом мировних снага УН. Овакве пресуде хрватских судова наишле су на огорчење и осуде српске јавности и правних стручњака који су оцијенили да су потпуно "несхватљиве и неприхватљиве". Међу убијеним цивилима, 26 је било старије од 60 година, од који 17 жена, док рањених у овој операцији хрватских снага није било. Српска села Почитељ, Читлук и Дивосело, са засеоцима у којима је живјело око 600 становника, од којих око 500 Срба, потпуно су етнички очишћена. Командант УН у Хрватској, француски генерал Жан Кот тада је изјавио: "Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња у неколико села кроз која смо прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно".