Срећан Бадњи дан (ВИДЕО)
Према древној традицији, уочи Бадњег дана се бди, не спава се - па отуд и назив у српском језику: бадњи, настало од бдјети, што значи дан неспавања, односно бдијења. Јутрос рано, домаћини куће сијеку бадњак. У цркви се служе царски часови, али и Литургија Светог Василија Великог. У свим православним домовима осјети се посебна празнична радост.
У ранијим временима Бадњак се уносио у кућу, а потом налагао на огњишту.
Данас је другачије, Бадњаци се, најчешће, налажу, односно пале испред храмова. Након налагања Бадњака, обављају се припреме за најважнији дио дана - Бадње вече, када се око трпезе, у празничној радости, окупља православна породица.
Према хришћанској традицији, обичај сјечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звијезде да се родио Христос Спаситељ, насјекли грања и понијели га у пећину да наложе ватру те огрију Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио.