Ћорић: Наставити континуитет раста
- У прошлој години успјели смо да се вратимо на ниво из 2018. године, о чему говоре и параметри као што су то остварени извоз и ниво прихода које је наплатила Пореска управа. Ту годину треба узети као репер. Подсјетио бих да је 2019. година била изузетно лоша, а још лошија је била 2020. година због свега што је пандемија вируса корона носила са собом - рекао је Ћорић у интервјуу за Срну.
Истакао је да се међу проблеме могу убројити и енергенти, чије су цијене енормно порасле и поред чињенице да њихова потрошња није повећана - чињеница да је потрошња енергената константна, а да цијене расту, говори да ту нису заступљени тржишни принципи понуде и тражње, већ неки други принцип.
- Да ли је то однос глобалних кретања, глобалних односа Кине, САД, ЕУ? У сваком случају, посљедица свега тога је енорман раст цијена енергената, што погубно утиче на привреду - наводи Ђорић.
Он напомиње да су све то, уз минималну плату, елементи који улазе у калкулацију сваког производа.
Привредници су калкулисали да ће бити повећања цијена струје, што нико није спорио, подсјетио је Ћорић, јер је раније разговорано о томе да ће њена цијена расти од пет до 10 одсто максимално у неких пет до 10 година како би се дошло до тржишне цијене.
- Сада смо дошли до чињенице да је цијена електричне енергије повећана више од тога и то сигурно није укалкулисано у производ и сигурно да ће зарада предузећа бити мања за тај дио који није био предвидив - каже Ћорић.
Сматра да ће расти и цијена рада, а што показује и просјечна плата у Српској, која је према посљедњем извјештају статистике 1.027 КМ, за разлику од 2020. године, када је била мања.
Када су питању репроматеријали, осим чињенице да су расле њихове цијене, јавио се још један проблем, а то је да их нема.
- Рокови добаве су и те како продужени, а привредници сада морају букирати робу за наредних шест мјесеци и неку авансно плаћати, што ће у наредном периоду погоршати и саму ликвидност предузећа. Зато ће многи морати посезати за новцем у банкама како би то исфинансирали и обезбиједили сигуран континуитет производње - наводи Ћорић.
Он истиче да у том правцу банкарски сектор треба бити у функцији привреде, као и да у пуном капацитету мора помоћи и Гарантни фонд, тј. гарантни програм који се већ показао као изузетно добар и флексибилан у смислу побољшања услова.
Сачинити акциони програм за реализацију Програма економских реформи
Ћорић подсјећа да је Привредна комора подржала Програм економских реформи, који је усвојила Народна скупштина Републике Српске у децембру 2020. године и у којем је усвојен највећи дио захтјева Привредне коморе, уз молбу и апел Влади Српске да се сачини акциони програм у којем ће се одредити носиоци активности и период реализације садржаја тог документа.
- У фокус Програма економских реформи, у чију израду се Привредна комора укључила још у форми нацрта, ставили смо теме које су најбитније за привреду, као што су растерећење привреде, растерећење цијене рада, с обзиром на то да је у посљедње вријеме евидентан недостатак радне снаге и да су привредници под притиском за повећање плата, те растерећење рада као једног од услова за повећање плата - наводи Ћорић.
Привредна комора предложила је неколико елемената за смањење оптерећења, а Влада Републике Српске реаговала је смањењем збирне стопе доприниоса са 32,8 на 31 одсто.
Међу приоритете је ушла и дигитализација привреде, осавремењивање нових технологија, што је један од услова конкурентности привреде Републике Српске и један од начина како да се замијени недостајућа радна снага, јер је евидентно да је то курс који је заузела привреда ЕУ и који даје резултате.
- Сљедећи приоритет који смо поставили и који је ушао у Програм економских реформи јесте образовни систем. Законом је уведен дуални систем образовања и Привредна комора је добила одређене надлежности - указује Ћорић.
Он каже да је Привредна комора за потребе дуалног образовања извршила обуке ментора и тренера, те утврдила смјернице за предузећа.
Нотиране 954 процедуре, потребна редукција у јавној управи
Смањење парафискалних намета и ревизија процедура, такође је ушло у Програм економских реформи.
Ћорић у том смислу каже да је у првој фази која се односи на Пројекат оптимизације административних процедура и формалности, од укупно нотиране 924 процедуре, усвојено укидање 40, док су 232 предвиђене за поједностављење, те остају 544, а није обрађено 138.
- То је само први корак. Закључак Савјета за провођење овог пројекта јесте да иде друга фаза да се тачно уради и дефинише ко је донио одређену административну процедуру, по којем закону, шта је циљ и који су ефекти - наглашава Ђорић.
Привредна комора залаже се и за редукцију у јавној управи и за реструктурисање и враћање на тржишни начин пословања јавних предузећа, која треба ставити у функцију развоја друштва у цијелости.
Потреба дигитализације индустрије, али и друштва
Ћорић истиче да је дигитализација индустрије, али и друштва у цијелости неопходна, наводећи да је Привредна комора била за то да тај процес, прије свега, уђе у индустрију.
Он подсјећа да је Привредна комора Републике Српске, по угледу на Србију, уз помоћ Министарства привреде и предузетништва Српске и Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Српске, гдје су у почетку били укључени Њемачко друштво за међународну сарадњу /ГИЗ/ и Иновациони центар Бањалука, направила мрежу за дигиталну трансформацију.
Такође, и одлукама надлежних тијела у Привредној комори формиран је Центар за дигиталну трансформацију, те да је урађено неколико пројеката и да је постигнут задовољавајући резултат.
- Направили смо пилот-пројекат за 10 привредних друштава, пет из металске индустрије и пет из дрвопрераде, гдје смо ангажовали консултанте из Привредне коморе Србије који су урадили дигиталне стартегије - прецизира Ћорић.
Он наводи да је у другој фази расписан конкурс, те едуковано 10 домаћих консултаната уз помоћ тренера Србије, а испите су положили у Привредној комири Аустрије.
- Сада радимо дигиталне стратегије још 10 предузећа гдје наши консултанти врше израде дигиталних стратегија - навео је Ћорић.