Грушко: Проширење НАТО-а носи ризике неприхватљиве за Русију

- Други фактор који озбиљно утиче на погоршање безбједности у Европи је процес проширења Алијансе. Подсјећам да је 1997. године само једна земља која има заједничку границу са Русијом закуцала на врата НАТО-а и то је Пољска. Данас су у састав НАТО-а ушле многе државе и њихове територије очигледно се користе за пројектовање суле у правцу Русије из различитих географских праваца и у стратешке дубине. То такође озбиљно погоршава нашу безбједност и ствара за њу неприхватљиве ризике којима ћемо се супротстављати - нагласио је Грушко.

Ситуација са контролом наоружања у Европи потпуно је деградирала, констатовао је Грушко.

- Данашњи састанак био је посвећен управо анализи свих фактора који утичу на деградацију европске безбједности, коју посматрамо посљедњих година - објаснио је Грушко.

Он је нагласио да Москва и Сјеверноатлантска алијанса уопште немају обједињујућу позитивну агенду, као и да је НАТО одлучан да обуздава Русију.

- Коначно, један од елемената ове прилично тужне слике је да је као резултат одлуке НАТО-а обустављена свака практична сарадња између нас и Алијансе у областима од заједничких интереса. Данас уопште немамо уједињујућу позитивну агенду. За то се издвајају колосални ресурси, не крије се да је то главна сврха алијансе и управо та чињеница деструктивно утиче на покушаје изградње заједничке европске безбједности на другим принципима - прецизирао је Грушко новинарима.

Русија је искрено и отворено указала да би даље погоршавање ситуације могло довести до страшних посљедица по европску безбједност, додао је замјеник руског министра спољних послова.

- Ми смо врло искрено, директно, не покушавајући да уљепшавамо, користећи неке политички коректне формуле, указали на чињеницу да би даље погоршавање ситуације могло да доведе до најнепредвидивијих и најстрашнијих посљедица по европску безбејдност. Русија се не слаже са таквим сценаријем - нагласио је руски дипломата.

Он је констатовао да Сједињене Америчке Државе и њени савезници покушавају да остваре супериорност у свим областима и на свим могућим бојиштима.

- То су копно, ваздушни и морски простори, а сада свемир и сајбер-простор. На свим могућим бојиштима - објаснио је Грушко.

Гаранције побољшавају безбједност свих

Гаранције које предлаже Москва побољшаће безбједност не само Русије, већ и земаља НАТО-а, сматра Грушко.

- Мере које ми данас предлажемо, у облику како су утврђене у нацрту споразума омогућавају да се ова ситуација кардинално развије и поново врати изградњи европске безбједности на заједничким принципима и у интересу свих. То неће само побољшати стање војне безбједности Русије већ ће и унаприједити безбједност самих земаља НАТО-а, посебно оних које данас себе називају фронтовским - рекао је он.

Он је додао да Русија чврсто вјерује да принцип недјељивости безбједности треба да узима у обзир интересе свих, а покушаји да се такав систем изгради без Москве осуђени су на пропаст.

- Једно од главних питања је да НАТО принцип недјељивости безбједности схвата селективно. У очима НАТО-а, он постоји само за чланице алијансе. И у својим практичним активностима НАТО не намјерава да води рачуна о безбједносним интересима других. Чврсто вјерујемо да принцип недјељивости безбједности треба да узима у обзир интересе свих, да су покушаји изградње безбједности против Русије без учешћа Русије контрапродуктивни и осуђени на неуспјех. Нећемо дозволити да се то уради - констатовао је Грушко.

Разговор био отворен

Разговори између Русије и НАТО-а били су отворени и садржајни, открили су многе разлике по фундаменталним питањима, рекао је замјеник руског министра спољних послова.

- Желим да кажем да је разговор испао прилично отворен, директан, дубок, садржајан. Али је истовремено открио велики број разилажења по фундаменталним питањима - рекао је Грушко.

Како је навео, ако земље НАТО-а желе да сарађују са Русијом, онда Алијанса мора да прихвати мировну улогу Русије.

Према његовим ријечима, практично цијела историја НАТО-а, упркос изјавама о његовој "одбрамбеној" природи, јесте историја ратова, интервенција које су оставиле трагове у виду уништених држава и милиона избјеглица.

Он је додао да је Русија заустављала ратове – Нагорно-Карабах, Абхазија, Јужна Осетија, Придњестровље.

- Ако земље НАТО-а заиста желе да сарађују са нама, морају да прихвате ову важну улогу Русије као земље која гарантује мир на огромном евроатлантском простору и која даје критичан допринос очувању мира и стабилности - објаснио је он.

У Бриселу је око 14.00 часова завршена сједница Савета Русија-НАТО.

На челу руске делегације био је замјеник шефа дипломатије Русије Александар Грушко који је пет година био стални представник Русије при НАТО и замјеник министра одбране Русије Александар Фомин.

Са друге стране, Алијансу су на преговорима представљали стални представници 30 држава-чланица НАТО-а, генерални секретар Јенс Столтенберг и замјеница државног секретара САД Венди Шерман.

Састанак у Бриселу је наставак руско-америчких преговора о безбједносним гаранцијама одржаним 9-10. јануара у Швајцарској.

Повод за разговоре био је нацрт споразума о безбједносним гаранцијама који је Москва упутила Вашингтону и његовим савезницима у децембру.

Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмјештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вјежби.